Европа — кеферпатан зур элкъверда ава дуьньядин пай я. Адан къерехар МуркӀаринни Атлантик океанрин гьуьлери кьунвайди я. Европадин чилин кьадар — 10 млн кьван км² я. Агьалийрин кьадар 740 млн кьван кас я. Азиядихъ галаз Европади Евразия континент арадал гъизвайди я.

Европа

ТӀвар дуьзар хъувун

 
В. Серов, «Европа чуьнуьхун», 1910. Москва, Третьякован галерея.

Европадал дегьчӀаван-грециядин мифологиядин героинядин, Зевса чуьнуьхнавай ва Критдиз тухванвай финикиядин пачагьдин рушан Европа тӀвар эцигна. Мумкин гьакӀни Европа эпитет Герадихъни Деметрадихъ галаз галкӀанвай тир. Француз чӀалархъан Пьер Шартрендин фикиррдай нетижа хкудун, и тӀварцӀин арадал атун тийижирди я[1].

Гилан литературада авай виридалайни тӀвар-ван авай этимологийрин гипотезар антик чӀавуз теклифарнава, амма абур гьуьжет алайбур хьиз гьисабзавайди я:

  • гьакӀ месэла, са этимологияди Европа гафунин арадал атун грециядин «еври-» ва «опс-» дувулрикай — «вилер гьяркьуьди» баян ийизвайди я;[2]
  • Милетви Исихий лексикографдин фикирдив кьурвал, Европа тӀвар «рагъакӀидайпатан уьлкве, тахьайтӀа мичӀиди»[3] лагьай чӀал я. Са арадлай чӀалархъанри ам рагъакӀидайпатан-семитрин «‘rb»[4] ва аккаддин «erebu» (кьведни «ракъинин акӀун» лагьай чӀалар) гафарихъ галаз гекъигна. ЯтӀани, Мартин Уэстдиз и этимология усал хьтинди аквазва.[5]

География дуьзар хъувун

Европади Азиядихъ галаз сад тир Евразия дибчил арадал гъизвайди я. Европадин чилин кьадар 10 532 000 кьван км² я, ада дибчилин вадакай са пай кьван ва вири Чилин къураматдикай 8 вишекайди кьунвайди я.

Европа михьиз кеферпатан зурэлкъверда ава, 36° к. гь. ва Кеферпатан МуркӀарин океандин арада. РагъакӀидай паталай рагъэкъечӀдай патал кьван яргъалвал — 4050 км, кефер паталай кьибле патал кьван яргъивал — 4530 км я.

Европадин къерехар Кеферпатан МуркӀаринни Атлантик океанри кьунвайди я. Континентдин къерехрив Балтик, Аравилин, ЧӀулав, Азов, Кеферпатан, Лигуррин, Адриатикадин, Тиррен, Ионийрин, Ирландиядин, Мармар, Альборан, Ваттрин, Кельтрин, Эгей, Балеар гьуьлер гвайди я.

Островарни зуростровар дуьзар хъувун

Европадин къерехдин цӀар лап атӀайди я. Ам пара заливри, островрини зуростроври арадал гъизва. Са чӀавара Европадикай «зуростроврин зуростров» хьиз лугьузвайди я. Авайвал лагьайтӀа, Европа — Евразиядин дибчилин чӀехи зуростров я. Асул зуростровар — Скандинавия, Пиреней, Балканар, Аппенинрин, Крым, Ютландия, Бретоньни мсб.

Островрин вири чилин кьадар 730 агъ. кьван км² я. Зуростроври Европадин вири винел патан кьудай са пай кьван кьунвайди я.

Виридалайни чӀехи островар

ТӀвар Кьадар (км²)
1 ЧӀехибритания (остров) 229 946
2 Исландия (остров) 103 000
3 Ирландия (остров) 84 116
4 Новая Земля (архипелаг) 83 000
5 Шпицберген (архипелаг) 61 022

Виридалайни чӀехи зуростровар

ТӀвар Кьадар (км²)
1 Скандинавия 800 000
2 Пиреней 600 000
3 Балканар 505 000
4 Аппенинрин 149 000
5 Ютландия 40 000

Рельеф дуьзар хъувун

 
Париж бассейндин акунар
 
Европадин виридалайни кьакьан тӀинкӀ — Эльбрус сув

Юкьван кьакьанвал 300 м кьван я, лап вини кьилинди — 4808 м. Монблан сув тахьайтӀа 5642 м. Эльбрус сув. (Европадин рагъэкъечӀдайпатан сергьятдин цӀар чирунилай аслу я), виридалайни агъа тир 27 м кьван я Каспи гьуьлуьн дугун.

Европадин рельеф — парани пара дугунарни аранар я. ЧӀехи дугунар — РагъэкъечӀдай Европадин, Скифрин плита, Падана, Юкьван Европадин, Юкьван ДунайдинАгъ Дунайдин, Париж бассейнни я.

Сувари вири чиликай 17 вишекайди кьунвайди я. Асул суварин системаяр — Альпар, Къавкъаз, Карпатар, Крым сувар, Пиренеяр, Аппенинар, Урал, Скандинавиядин сувар, Балканар зуростровдин сувар я.

КӀвалахзавай вулканар Исландиядани Аравилин гьуьлуьн регионда ава.

Европадин сувар 3 акъалтвилин дережедак квайбурукай яз я:

Виридалайни кьакьан сувар

КӀукӀ Суварин система Кьакьанвал (м)
1 Эльбрус Къавкъаз сувар 5642
2 Къазбек Къавкъаз сувар 5033
3 Монблан РагъакӀидайпатан Альпар 4807
4 Монте-Роза РагъакӀидайпатан Альпар 4634
5 Юнгфрау РагъакӀидайпатан Альпар 4158

Виридалайни кьакьан вулканар

ТӀвар Алай чка Кьакьанвал (м)
1 Этна Сицилия 3340
2 Хваннадальсхнукур Исландия 2 119
3 Гекла Исландия (остров) 1491
4 Везувий Италия (остров) 1277
5 Стромболи Липар островар 926

Къенепатан ятар дуьзар хъувун

Дибвилин вацӀар: Волга, Дунай, Урал, Днепр, РагъакӀидайпатан Двина, Дон, Печора, Кама, Ока, Белая, Днестр, Рейн, Эльба, Висла, Тахо, Луара, Одер, Неман, Эбро.

Дибвилин вирер: Каспи гьуьл, Ладога, Онега, Чудни Псков, Венерн, Балатон, Женева.

Виридалайни чӀехи вацӀар

ТӀвар Яргъивал (км) Бассейн (км²)
1 Волга 3530 1360
2 Дунай 2860 817
3 Урал 2428 237
4 Днепр 2201 504
5 Дон 1870 422

Виридалайни чӀехи вирер

ТӀвар Кьадар (км²) Деринвал (м)
1 Каспи гьуьл 376 000 1025
2 Ладога 17 700 230
3 Онега 9690 127
4 Венерн 5585 100
5 Чудни Псков 3550 15

[6][7][8][9][10][11]

ТӀебиатдинни климатдин шартӀар дуьзар хъувун

 
Европадин биомар:
____ — тундра, ____ — альприн тундра, ____ — тайга, ____ — суван тамар, ____ — пешер гьяркьуь тамар, ____ — аравилин гьуьлуьн тамар, ____ — халисан чуьл, ____ — къумлухдин чуьл.

Арктикадин островрални Кеферпатан МуркӀарин океандин къерехдай тӀуз — арктикадин къумлухарни тундраяр, абурулай кьибле патахъ гала — тамтундраяр, тайгадин, акахьайни пешер гьяркьуь тамар, тамар-чуьлер, чуьлер, субтропикрин аравилин гьуьлуьн тамарни валар, кьиблединни рагъэкъечӀдай пата — зуркъумлухар.

Виридалайни чӀехи къумлух Рин къумлух я. Адан кьадар — 40 000 км² я, ам Волгани Урал вацӀарин арада ала, Къазакъстандинни Урусатдин чилерал. Садбуру Испанияда авай Табернас къумлухни Калмыкиядин, Дагъустандинни Чечнядин сергьятда авай Ногъай чуьлер зуркъумлухар хьиз гьисабзава. Инсанри авур менфят авачир кӀвалахдин гъиляй Калмыкияда пара чилер къумлухдиз элкъвена.

РагъэкъечӀдай патан Европадин кьурай чуьлерин зонада са шумуд къумадин массив ава: Урусатдани (Арчедадинни Дондин къумар, Цимла къумар) Украинада (Олешкидин къумар).

МуркӀадин гьамбарар — Шпицбергендал Новая Землядал Исландиядал Альпра Скандинавиядин суварра (виридан кьадар — 120 агъ. км² кьван я).

Саки вири Европа юкьван гьалдин климатдин зонадал ала (рагъакӀидай пата — океандинди, рагъэкӀечдай пата — континентдинди, пара живер авай мекьи кьуьд гваз), кеферпатан островрал — субарктикадиндини арктикадинди, Кьиблепатан Европада — аравилин гьуьлуьнди, Каспи гьуьлуьхъ галай аранда — зуркъумлухдинди я. Йисан къваларин кьадар — 500—800 мм, суварра (парани-пара рагъакӀидайпатан гуьнейрал) — 2000 мм, Котор залив винелай цава — 4650 мм я.

АкьалтӀай тӀинкӀер дуьзар хъувун

 
Рока кӀвенкӀвечил Европа чӀехичилин виридалайни рагъакӀидайпатан тӀинкӀ хьиз къалурзавай лишан

Европадин акьалтӀай тӀинкӀерин сиягь — виридалайни кефер, кьибле, рагъакӀидай, рагъэкъечӀдай патарихъ галай географиядин тӀинкӀер. Абурукай садбур виривердериз ахъа я.

  • рагъэкъечӀдай патан — тӀвар авачир кӀукӀ, Урусат (68°18′37″ к. гь. 66°37′05″ р.-э. я.)

Европадин юкь дуьзар хъувун

 
Европадин географиядин юкь — геодезиядин лишан. Закарпаття вилаятдик акатзавай Дилове хуьре

Европадин географиядин юкь — континентдин географиядин юкь къалурдай гипотезадал диб кьазвай тӀинкӀ я. Юкь алай чка Европадин сергьятрин тайинвилел акъвазнава. Асул гьисабдалди, ам хкяй гьисабунин методикадин куьмекдалди чирун жезва. ГьакӀ яргъа авунвай островар акьалтӀай тӀинкӀер хьиз гьисабдиз къачунватӀани чӀехи метлеб авай шартӀ я.

АкӀ хьайила, гилан чӀавуз са шумуд, чеб Европадин географиядин юкь тирбур тӀварцӀяй кьазвай, чка ава:

  • литвадин Пуршункес хуьр (Вильнюсдилай кеферпатахъ 25 км яргъал чка кьунва);[15]
  • кеферпатан Белоруссияда авай Полоцк шегьердилай кьиблединни рагъакӀидай патахъ 50 км яргъал чка кьунвай тӀинкӀ;[16]
  • юкьван Словакияда авай Кремница шегьердин патав гвай Крагуле хуьре авай тӀинкӀ;[17]
  • украин Рахив шегьердин патав гвай Диловэ хуьруьн арада авай тӀинкӀ;[18]
  • Польшадин кефердинни рагъэкъечӀдай пата авай Белостокдилай кеферпатахъ чка кьунвай Суховоля гминда авай тӀинкӀ;[19]
  • украин Тэрнопиль областдик акатзавай Теребовля райондин Вышэнькы хуьруьн арада авай тӀинкӀ.[20]

Административ паюн дуьзар хъувун

Паюн дуьзар хъувун

 
Европадин паюн:      Кеферпатан Европа      РагъакӀидайпатан Европа      РагъэкъечӀдайпатан Европа      Кьиблепатан Европа

Адетдалди Европа РагъакӀидайпатандаз, РагъэкъечӀдайпатандаз, Кеферпатандаз, Кьиблепатандазни Юкьвандаз пай ийизвайди я.

И паюн лап шартӀ алайди я. Асул гьисабдалди, и чара авун ийидайла географиядин хьиз политикадинни факторар гьисабдиз къачузвайди я. Уьлквейрикай садбур, фикирдалди кьурвал, чара-чара гьукуматрин кӀватӀалдик акатиз жеда.

Советрин чӀавуз Европа РагъакӀидайпатазни РагъэкъечӀдайпатаз пай авун пара чӀавуз политикадин ранг авай. РагъэкъечӀдайпатан Европадиз социализмдин гьукуматар, «халкьдин демократиядин уьлквеяр» лугьудайбур (ГДР, Польша, Чехословакия, Венгрия, Румуния, Болгария, Албания, Югославия и СССГ) талукьарзавай тир.

РагъакӀидайпатан Европадиз амай уьлквеяр тайинарзавай тир. ГьакӀни Испания, Португалия, Франциядин кьиблепад, Италия, Мальта, Кипр, Грецияни Туьркия санал Кьиблепатан Европа хьиз гьисабзавай тир, гьа чӀавуз Исландиядиз, Норвегиядиз, Швециядиз, Даниядизни Финляндиядиз санал Кеферпатан Европа лугьузвай тир.

Гилан чӀавуз, СССГ, Югославияни Чехословакия чкӀайдилай кьулухъ, Юкьван Европадиз Австрия, Швейцария, гьакӀни идалай виликра РагъэкъечӀдайпатан Европадин гьукуматар хьиз гьисабзавай Польша, Чехия, Словакия, виликан Югославиядин уьлквеяр, Румуния, Венгрия, са чӀавара Балтикадин уьлквеяр (абур мадни мукьвал-мукьвал Кеферпатан Европадик кутазава) талукьарзавайди я.

РагъэкъечӀдайпатан Европадиз — физикадалдини географиядалди Урусат (Европада кьилди са пай), Украина, Беларуссия, Азербайжан (Европада са пай), Гуржистан (Европада са пай), Къазакъстан (Европада са пай), Молдавия (кьабул тахьанвай Днистердихъ галай Молдавиядин Республикадихъ галаз). РагъакӀидайпатан Европадиз — ЧӀехибритания, Ирландия, Францияни маса уьлквеяр, гьакӀни, вич физикадалдини географиядалди юкьван-европадинди яз, Германия.

Европадин паюн:

 
     Михьиз Европада авай уьлквеяр     Европада са пай авай уьлквеяр

Азияда чилерин чӀехи пай авай уьлквеяр:

  • Азербайжан (вири гьукуматдин чилерикай Европада цӀудакай сад ава);
  • Гуржистан (вири гьукуматдин чилерикай Европада къадакай сад ава);
  • Къазакъстан (вири гьукуматдин чилерикай Европада 14 % кьван ава);
  • Туьркия (вири гьукуматдин чилерикай Европада 3 % кьван ава);
  • Урусат (вири гьукуматдин чилерикай Европада 22-33 % кьван ава).

Гьукуматар дуьзар хъувун

Пайдах Герб ТӀвар Чилин кьадар
(км²)
Агьалияр
Агьалийрин къалинвал
(per km²)
Кьилин шегьер Уьлкведин тӀвар (-ар) чпин чӀалал
    Австрия 83 858 8 700 471 97,4 Вена Österreich
    Азербайджан 86 600 9 574 000 110,5 Baku Azǝrbaycan
    Албания 28 748 2 886 026 98,5 Тирана Shqipëria
    Андорра 468 78 014 166,7 Андорра-ла-Велья Andorra
    Беларусия 207 560 9 498 700 45,6 Минск Беларусь
    Бельгия 30 528 11 289 853 360,6 Брюссел België/Belgique/Belgien
    Болгъария 110 910 7 153 784 64,5 София България
    Боснияни Герцеговина 51 129 3 825 334 74,8 Сарайево Bosna i Hercegovina, Босна и Херцеговина
    Ватикан 0,44 800 1818,2 Ватикан Status Civitatis Vaticanæ
    Венгрия 93 030 9 830 485 105,7 Будапешт Magyarország
    Германия 357 021 82 162 000 230,1 Берлин Deutschland
    Греция 131 957 10 793 526 81,8 Афинар Elláda
    Гуржистан 57 200 3 720 400 65 Тбилиси საქართველო, Сакартве́ло
    Дания 43 094 5 707 251 132,4 Копенгьаген Danmark
    Ирландиядин Республика 70 280 4 658 530 66,3 Дублин Éire/Ireland
    Исландия 103 000 332 529 3,2 Рейкйявик Ísland
    Испания 504 851 46 438 422 92 Мадрид España
    Италия 301 230 60 665 551 201,4 Рим Italia
    Кеферпатан Македония 25 713 2 071 278 80,6 Скопье Република Северна Македонија
    Къазакъстан 2 724 902 17 753 200 6,5 Astana Қазақстан
    Латвия 64 589 1 971 300 30,5 Рига Latvija
    Литва 65 200 2 888 582 44,3 Вилнуьс Lietuva
    Лихтенштейн 160 37 622 235,1 Вадуц Liechtenstein
  Люксембург 2 586 576 249 222,8 Люксембург Lëtzebuerg/Luxemburg/Luxembourg
    Малта 316 434 403 1374,7 Валлетта Malta
    Молдова 33 843 3 553 100 105 Кишинёв Moldova
    Монако 2,02 37 863 18 744 Монако Monaco
    Нидерландар 41 543 16 979 120 408,7 Амстердам Nederland
    Норвегия 385 178 5 213 985 13,5 Осло Norge
    Польша 312 685 37 967 209 121,4 Варшава Polska
    Португалия 91 568 10 341 330 112,9 Лиссабон Portugal
    Румыния 238 391 19 759 968 82,9 Бухарест România
    Сан-Марино 61 31 950 523,8 Сан-Марино San Marino
    Сербия 88 407 7 076 372 80 Белград Srbija
    Словакия 48 845 5 426 252 111,1 Братислава Slovensko
    Словения 20 273 2 064 188 101,8 Луьбляна Slovenija
    Туьркия 783 562 79 463 663 101,4 Ankara Türkiye
    Украина 576 683 43 117 219 74,8 Киев Україна
    Урусат 17 125 187 143 666 931 8,4 Москва Россия
    Финляндия 336 593 5 487 308 16,3 Гьелсинки Suomi/Finland
    Франция 547 030 64 513 242 117,9 Париж France
    Хорватия 56 542 4 190 669 74,1 Загреб Hrvatska
    Чехия 78 866 10 553 843 133,8 Прагьа Česká republika
    ЧӀехибритания 244 820 65 341 183 266,9 Лондон United Kingdom
    ЧӀулав Сув 13 812 622 218 45 Подгорица Crna Gora
    Швеция 449 964 9 851 017 21,9 Стокгольм Sverige
    Швейцария 41 290 8 325 194 201,6 Берн Schweiz/Suisse/Svizzera/Svizra
    Эстония 45 226 1 315 944 29 Таллин Eesti Vabariik
Вири санал 10 180 000 742 500 000 70

Кьабул тахьанвай гьукуматар дуьзар хъувун

Пайдах Герб ТӀвар Чилин кьадар
(км²)
Агьалийрин кьадар
(2002-й йисан 1 июль)
Агьалийрин къалинвал
(per км²)
Кьилин шегьер
    Абхазия 8.432 216.000 29 Сухум
    Косово 10.887 [21] 1.804.838 220 Приштина
    Суван Къарабагъ 11.458 138.800 12 Степанакерт
    Кеферпатан Кипр 3.355 265.100 78 Никосия
    Кьиблепатан Осетия 3.900 70.000 18 Цхинвал
    Нистрянэ 4.163 537.000 133 Тираспол

Дегь чӀаварилай Европадихъ галаз галкӀанвай гьукуматар дуьзар хъувун

Виртуал гьукуматар дуьзар хъувун

 
Азад шегьер Христианиядиз гьахьун

ва мсб.[22][23][24]

Диндин орденар дуьзар хъувун

Маса гьукуматрилай аслу тир чилер дуьзар хъувун

 
Мэн островдин аэрошикил: Рамси, Майкл хуьрер

[25][26]

Виридалайни чӀехи шегьерар дуьзар хъувун

 
Киев
 
Берлин
Шегьер Уьлкве Агьалияр Йис
1 Москва   Урусат 12 108 257 2014
2 Лондон   ЧӀехибритания 8 174 100 2011[27]
3 Истанбул[28]   Туьркия 6 536 862[29] 2010[30]
4 Санкт-Петербург   Урусат 5 131 942 2014
5 Берлин   Германия 3 479 740 2011[31]
6 Мадрид   Испания 3 273 049 2010[32]
7 Киев   Украина 2 815 951 2011[33]
8 Рим   Италия 2 761 477 2011[34]
9 Париж   Франция 2 257 981 2009[35]
10 Минск   Беларусия 1 900 800 2013[36]

Халкьарин арада авай сад-хьунар дуьзар хъувун

 
Европадин икьраррани тешкилатра гьукуматри ийизвай иштараквал
 
ЕврогалкӀдинниЕвропадин Советдин пайдах
 
Аслу тушир гьукуматрин сакӀиливалин пайдах
 
Натодин пайдах
 
Европада хата авачирвални санал кӀвалахун патал тешкилатдин эмблема

Европадин гьукуматар чара-чара халкьарин арада авай тешкилатрин (дибвилин гьисабдалди экономикадинни политикадин тегьердинбурун) членар я.

Баянар дуьзар хъувун

  1. Chantraine P. Dictionnaire étymologique de la langue grecque. Histoire des mots. Paris, 1968. P.388
  2. Гудианов этимологик (Лосев А. Ф. Мифология греков и римлян. М., 1996. С. 223
  3. цит. по: Лосев А. Ф. Мифология греков и римлян. М., 1996. С. 223
  4. Тантлевский И. Р. История Израиля и Иудеи до разрушения Первого Храма. СПб, 2005. С. 9, со ссылкой на: Astour M. C. Hellenosemitica: An Ethnic and Cultural Study in West Semitic Impact on Mycenaean Greece. Leiden, 1967. P. 128
  5. «phonologically, the match between Europa’s name and any form of the Semitic word is very poor» (West M. L. The east face of Helicon: west Asiatic elements in Greek poetry and myth. Oxford, 1997. P. 451)
  6. Европа, цифры и факты. Общие сведения
  7. Евразия
  8. Europe: Physical Geography Архивация 13 сентябрь 2012 йисан.
  9. allGeo.info — Европа
  10. - Крупнейшие реки Европы
  11. - Крупнейшие озёра Европы
  12. Wikipedia — Cape Nordkinn
  13. Wikipedia — Punta de Tarifa
  14. Wikipedia — Cabo da Roca
  15. Литовский курьер — Михаил Киселев. Где центр Европы?
  16. Holiday.by — Памятник «Географический центр Европы» в Полоцке
  17. Infoglobe.cz — Словакия: Кремницке Бане — географический центр Европы
  18. prokarpaty.info — Географический центр Европы, Рахов, Закарпатье
  19. Виктор Корбут О центре Европы. Туризм и отдых, №40 (675) (09 октября 2008).(кьейи элячӀун) Ахтармишун 10 март 2009.
  20. Центр Европы. Информационный портал города Тернополь. Архивация 8 июнь 2012. Ахтармишун 3 март 2009.
  21. CIA – The World Factbook. Cia.gov. Ахтармишун 29 октябрь 2011.
  22. Общественно политический журнал «Планета» — Виртуальные государства
  23. factroom.ru — 10 самых удивительных виртуальных государств
  24. minicount.narod.ru — Виртуальные государства
  25. http://geo.koltyrin.ru - Зависимые территории, спорные и территории с особым статусом
  26. http://spravo4niki.com - Полный список зависимых территорий мира
  27.  (инг.) [1]
  28. Европада (чӀехи пай) ва Азияд ава.
  29. Численность населения города, без населения ила Стамбул
  30.  (туьрк) Oracle Application Server Forms and Reports Services, Büyükşehir belediyeleri ve bağlı belediyelerin nüfusları — 2009 (урусКоличество населения муниципальных образований на 2013 год. Данные Турецкого института статистики)
  31.  (нем.) Amt für Statistik Berlin Brandenburg — Homepage, Bevölkerungsstand in Berlin am 30. April 2011 nach Bezirken (урусСтатистическое управление Берлин-Бранденбург. Население Берлина по состоянию на 30 апреля 2011 )
  32.  (исп.) Instituto Nacional de Estadística. (National Statistics Institute), Population Figures referring to 01/01/2010 Архивация 2 январь 2011 йисан. (урусНаселения испанских провинций состоянию на 1 января 2010 )
  33. Статистический сборник " Численность населения Украины на 1 января 2011 года ". — Киев, ГКСУ, 2011. — 112с. (rar)
  34.  (инг.) City Population — Statistics & Maps of the Major Cities, Agglomerations & Administrative Divisions for all Countries of the World, Italy (Major Cities): Regions & Major Cities (урус Население крупных городов и регионов Италии )
  35.  (инг.) City Population — Statistics & Maps of the Major Cities, Agglomerations & Administrative Divisions for all Countries of the World, France (Major Cities): Regions & Major Cities (урус Население крупных городов и регионов Франции )
  36.  (инг.) City Population — Statistics & Maps of the Major Cities, Agglomerations & Administrative Divisions for all Countries of the World, О демографической ситуации в январе-декабре 2012 г. Архивация 9 июль 2012 йисан. (урус Население крупных городов и регионов Беларуси )

ЭлячӀунар дуьзар хъувун