Лерик район: различия между версиями

Содержимое удалено Содержимое добавлено
Новая страница: «{{Администрациядин тек |тӀвар = Лерик район |тамам тӀвар ={{lang-az|Lerik rayonu}} |карта = Lerik in Azerbaijan (...»
(нет различий)

02:24, 1 ноябрь 2020 жуьре

Лерик район (азер. Lerik rayonu) — Азербайжанда авай район я.

Яшамиш жезвай чка
Лерик район
Уьлкве
Азербайжан
Административ юкь
Кьил
Ровшан Багиров
Майдан
1 084 км²
Официал чӀал
Агьалияр
85 800 кас
Лерик район
Лерик район


Сятдин чӀул
ISO 3166-2-дин код
AZ-LER
Телефондин код
+994 157
Почтунин индекс
AZ 4300
Официал сайт

Майдан — 1 084 км². Агьалияр — 85 800 кас. Агьалидин чуькьуьнвал — 79,15 кас/км².

Административ юкь — Лерик я.

Тарих

Райондин территорияда Бузеир кьветI ава — Талишрин суварра авай неоолитдин девирдин садлагьай кьветӀин акъваздай чка я[1].

XIX виш йисуз Лерик райондин чилер Баку губерниядин Ленкоран уезддик квай тир. Лерик район 1930 йисан августдиз туькӀуьрна. 1938 йисан январдал кьван адаз Зуванддин район лугьузвай, райондин юкь Госмалян хуьр тир[2]. 2008 йисан 13-лагьай июндиз райондин юкь тир Лерик поселкадиз шегьердин статус гана.

География

Районди Азербайжандин кьиблединни рагъэкъечӀдай пата чка кьунва. Кьибледин ва кьиблединни рагъакӀидай патахъ Ярдимли райондихъ, кефердинни рагъэкъечӀдай патахъ Ленкоран райондихъ, на кефердинни рагъакӀидай патахъ Масала райондихъ, кьиблединни рагъэкъечӀдай патахъ Астара райондихъ галаз сергьятдал ала.

Лерик районди территория Талишрин суваррин арада чка кьунва. Виридалайни кьакьан кукӀвар — Камарку (2 492 м) ва Гизуьрду (2 433 м) сувар язва. Лерик райондал Зувандин лекъуьнин пай гьалтзава. ГьакӀни ина Зуванддин миллетдин заповедник ава. Климат — юкьван гьалдин чими, лап чими зур-къумлухдин ва кьурагьвал авай чуьлдин, кьурай гад.

Январдиз жезвай юкьван гьалдин температура: 1-4 °C, июлдиз: 22-12 °C. Юкьван гьалдин йисан къваларин кьадар — 300—800 мм[3].

Агьалияр

Йисариз килигна Лерик райондин агьалидин дегиш хьунин динамика[4][5][6][7][8][3].

Йис 1939 1959 1970 1979 1989 1999 2009 2020
Агьалияр 30 443 27 032 37 452 45 827 53 603 63 314 74 522 85 800

Баянар

  1. Джафаров А. К. Разведочные работы в Талышских горах // Археологические работы 1985 года. — М.: Наука, 1987. — С. 549.
  2. Административное деление Азербайджанской ССР на 1 января 1977 года. — Баку: Азернешр, 1979. — С. 6.
  3. 3,0 3,1 Lerik rayonu // Azərbaycan Milli Ensiklopediyası / M. K. Kərimov. — Bakı: Azərbaycan Milli Ensiklopediyası, 2009. — Т. I. (азерб.)
  4. Численность наличного населения городов, посёлков городского типа, районов и районных центров СССР по данным переписи на 15 января 1970 года по республикам, краям и областям (кроме РСФСР)
  5. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений, сёл-райцентров и сельских поселений с населением свыше 5000 человек (кроме РСФСР)
  6. Численность населения союзных республик СССР и их территориальных единиц по полу
  7. Division of Azerbaijan
  8. Азербайжандин агьалияр сиягьдиз къачун. 2009, Баку.

ЭлячӀунар