Къах район: различия между версиями

Содержимое удалено Содержимое добавлено
Нет описания правки
ЦӀар 20:
|commonscat =
}}
'''Къах район''' ({{lang-az|Qax rayonu}})  — [[Азербайжан]]да авай район я.
 
Майдан  — 1 494 км². Агьалияр  — 55 200 кас. Агьалидин чуькьуьнвал  — 36,95 кас/км².
 
Административ юкь  — [[Къах]] я.
 
== Тарих ==
Археологиядин эгъуьнриз килигна, райондин территориядал инсанар [[Кура-Араксдин меденият|энеолитдин]], бронзадин ва сифтегьан ракьун виш йисан девирда яшамишиз ацукьна. Алатай вахтара Къах райондин территория Къавкъаздин Албаниядин ибаратдик квай тир. Гуьгъуьнлай Къах (Къахи) Кахети-Херетидин пачагьвилин пай тир, ахпа - — сад тир Гуржистандин пачагьвилин пай тир. Шекидиз ва Ширвандиз XIII-лагьай виш йисуз [[Хулагуид]]ар гьахь авурайдалай кьулухъ регионда монголрин куьчеривилин тайифаяр ацукьна. 1562-лагьай йисуз Персиядин шагь [[I Тахьмасиб]]ан къарардалди Къахда Илису султIанатсултӀанат туькIуьрнатуькӀуьрна. 1803-лагьай йисуз Илису султIанатсултӀанат [[Урусатдин империя]]дик кутуна. 1930-лагьай йисуз Къах район туькIуьрнатуькӀуьрна<ref>{{книга |заглавие=Энциклопедический словарь топонимики Азербайджана |оригинал=Azərbaycan toponimlərinin ensiklopedik lüğəti |ссылка=http://www.lib.az/users/1/upload/files/Azerbaycan_toponimlerinin_ensiklopedik_lugeti.pdf |ответственный=под ред. Р. Алиевой |место=Баку |издательство=Шарк-Гарб |год=2007 |томов=2 |том=1 |страниц= |страницы=24 |isbn= |ref=}}</ref><ref>{{книга|заглавие = Административное деление Азербайджанской ССР на 1 января 1977 года|ссылка = http://elibrary.bsu.az/yenii/ebookspdf/az_ssri.pdf|место = Баку|издательство = Азернешр|год = 1979|страницы = 6}}</ref>.
 
Археологиядин эгъуьнриз килигна, райондин территориядал инсанар [[Кура-Араксдин меденият|энеолитдин]], бронзадин ва сифтегьан ракьун виш йисан девирда яшамишиз ацукьна. Алатай вахтара Къах райондин территория Къавкъаздин Албаниядин ибаратдик квай тир. Гуьгъуьнлай Къах (Къахи) Кахети-Херетидин пачагьвилин пай тир, ахпа - сад тир Гуржистандин пачагьвилин пай тир. Шекидиз ва Ширвандиз XIII-лагьай виш йисуз [[Хулагуид]]ар гьахь авурайдалай кьулухъ регионда монголрин куьчеривилин тайифаяр ацукьна. 1562-лагьай йисуз Персиядин шагь [[I Тахьмасиб]]ан къарардалди Къахда Илису султIанат туькIуьрна. 1803-лагьай йисуз Илису султIанат [[Урусатдин империя]]дик кутуна. 1930-лагьай йисуз Къах район туькIуьрна<ref>{{книга |заглавие=Энциклопедический словарь топонимики Азербайджана |оригинал=Azərbaycan toponimlərinin ensiklopedik lüğəti |ссылка=http://www.lib.az/users/1/upload/files/Azerbaycan_toponimlerinin_ensiklopedik_lugeti.pdf |ответственный=под ред. Р. Алиевой |место=Баку |издательство=Шарк-Гарб |год=2007 |томов=2 |том=1 |страниц= |страницы=24 |isbn= |ref=}}</ref><ref>{{книга|заглавие = Административное деление Азербайджанской ССР на 1 января 1977 года|ссылка = http://elibrary.bsu.az/yenii/ebookspdf/az_ssri.pdf|место = Баку|издательство = Азернешр|год = 1979|страницы = 6}}</ref>.
 
== География ==
Районди Азербайжандин кефердин пата чка кьунва. Район кефердин рагъэкъечIдайрагъэкъечӀдай патахъ [[Дагъустан]]дихъ ([[Урусат]]), рагъакIидайрагъакӀидай патахъ [[Гуржистан]]дихъ, кефердин патахъ [[Закатала район]]дихъ, рагъэкъечIдайрагъэкъечӀдай патахъ [[Шеки район]]дихъ, кьибледин патахъ [[Евлах район|Евлах]] ва [[Самух район|Самух]] районрихърихъ галаз сергьятдал ала.
 
Райондин кьибледин пата кьурагь субтропикрин климат ава, юкьван пата - — чими ва ламу субтропикрин, суварра - — къайи. Юкьван гьалдин йисан къваларин кьадар: кьибледин пата - — 300  мм, кефердин пата - — 1600  мм. Райондин территорияда Илису гьукуматдин заповедник ава<ref name="АНЭ-1">{{книга|часть = Qax rayonu|заглавие = [[Азербайджанская национальная энциклопедия|Azərbaycan Milli Ensiklopediyası]]|том = I|место = Bakı|год = 2009|издательство = Azərbaycan Milli Ensiklopediyası|ответственный = [[Керимов, Махмуд Керим оглы|M. K. Kərimov]]}}{{ref-az}}</ref>. Заповедник чилерин чIехичӀехи пай Агъчай хуьрел гьалтзава.
 
== Агьалияр ==
Строка 50 ⟶ 49 :
|}
 
1999-лагьай йисан малуматриз килигна, Къах районда 2 612 [[ЦIахурар|цIахурцӀахур]] яшамишзавай тир, 2009-лагьай йисуз - — анжах 1 008.
 
== Баянар ==