Сван чӀал: различия между версиями

Содержимое удалено Содержимое добавлено
Нет описания правки
ЦӀар 1:
'''Сван чӀал''' (чпин тӀвар: ''лушну нин'', ლუშნუ ნინ) — [[Сванар|сванрин]] чӀал, [[кIартIвел чIалар]]икай сад тирди.
 
ЮНЕСКО-ди сван чIалчӀал терг хьунин кичIевиликкичӀевилик квайди хьиз тайинарна<ref>[http://www.unesco.org/culture/languages-atlas/en/atlasmap/language-id-1058.html UNESCO Interactive Atlas of the World’s Languages in Danger]</ref>. Ада пара архаик, муькуь кIартIвелкӀартӀвел чIаларичӀалари квадарнавай лишанар хвена.
 
== География ==
ЦӀар 9:
Сван чӀал кьуд нугъватдиз чара жезва: Вини Балдин ва Агъа Балдин (Местиа райондани Кодордин кӀама), лашхдин ва лентехидин (Лентехидин районда).
 
Вини Сван (15 000 рахадай кас) - — Вини Бал (Ушгули, Кала, Ипар, Мулах, Местиа, Лензер, Латал); Агъа Бал (Бечо, Цхумар, Эцер, Пар, Чубех, Лакхам).
 
Агъа Сван (12 000 рахадай кас) - — Лашхян (Лашх); Лентехян (Лентехи , Хелед, Хопур, Рцхмелур, Чолур).
 
Сван чӀала гуржи ва мегрел чӀаларай къачур гафар пара ава<ref name="list">{{Cite web|url=http://tapemark.narod.ru/les/434c.html|title=Сванский язык|publisher=tapemark.narod.ru|lang=ru|accessdate=2018-05-04}}</ref>.
 
== Кхьинар ==
[[Файл:Kartvelian languages.ru.svg|400px|right|thumb|КIартIвелКӀартӀвел чIаларинчӀаларин чкIайвалчкӀайвал]]
 
Сван чIалчӀал алфавит авачирди хьиз гьисабзава. Лингвистикадин кIвалахкӀвалах авун патал [[гуржи кхьинар|гуржи]] ва [[латин алфавит|латин]] кхьинар кардик кутазва. Сван алфавит XIX ва XXI виш йисариз туькIуьризтуькӀуьриз алахъзвай тир. Мисал патал, 1864-лагьай йисуз кириллицадал туькIуьрнавайтуькӀуьрнавай сван азбука акъатна<ref>{{книга|заглавие=Лушну Анбан. Сванетская азбука|место=Тифлис|год=1864|страниц=148}}</ref>, ана ишлемишнавай алфавитдив вердиш хьаначир:
[[Файл:Kartvelian languages.ru.svg|400px|right|thumb|КIартIвел чIаларин чкIайвал]]
 
Сван чIал алфавит авачирди хьиз гьисабзава. Лингвистикадин кIвалах авун патал [[гуржи кхьинар|гуржи]] ва [[латин алфавит|латин]] кхьинар кардик кутазва. Сван алфавит XIX ва XXI виш йисариз туькIуьриз алахъзвай тир. Мисал патал, 1864-лагьай йисуз кириллицадал туькIуьрнавай сван азбука акъатна<ref>{{книга|заглавие=Лушну Анбан. Сванетская азбука|место=Тифлис|год=1864|страниц=148}}</ref>, ана ишлемишнавай алфавитдив вердиш хьаначир:
 
{| class=standard cellpadding=5 style="font-size: 1.5em; line-height: 2.5em; text-align: center;"
Строка 60 ⟶ 59 :
|}
 
Гуржи графикадин бинедал туькIуьрнавайтуькӀуьрнавай сван алфавитда авай лишанар ибур я:<ref>{{публикация|книга|автор=ვ. თოფურია|заглавие=სვანური ენის სახელმძღვანელო = A Course of the Svan Language|ссылка=http://kartvelologybooks.tsu.ge/uploads/book/Topuria.pdf|место=თბილისი|год=2008|язык=ka|страницы=15—17}}</ref>:
{| class=standard cellpadding=5 style="font-size: 1.5em; line-height: 2.5em; text-align: center;"
| style=«width:3em;»|ა
Строка 120 ⟶ 119 :
* {{БРЭ |статья=Сванский язык |ссылка=https://bigenc.ru/linguistics/text/3539465 |id=3539465 |автор=Эршлер Д. А. |том=29 |страницы=505–506 |год=2015 |ref=Эршлер}}
* {{Книга|заглавие=Языки народов СССР. Иберийско-кавказские языки|автор=[[Топурия, Варлам Трифонович|Топуриа В. Т.]]|место=М.|издательство=[[Наука (издательство)|Наука]]|год=1967|часть=Сванский язык|страницы=77—94|том=IV}}
* {{Статья|автор=[[Топурия, Варлам Трифонович|Топуриа В. Т.]]|заглавие=Сванский язык|год=1985|место=Тбилиси|издание=[[Ежегодник иберийско-кавказского языкознания]]|издательство=Мецниереба|том=XII}}
* [[Kevin Tuite]], ''Svan''. Université de Montréal. ISBN 3-89586-154-5.