Иудаизм
Иудаизм (дегь-грек. Ἰουδαϊσμός) ва я чувудрин дин — чувудрин дин, милли ва этикадин диб, дуьньядиз килигунин тегьер, инсаниятда монотеизмдин виридалайни дегь хилерикай сад.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/49/Star_of_David.svg/220px-Star_of_David.svg.png)
Дуьньядин гзаф чӀалара «иудей» ва «чувуд» гафари са мана гузва ва рахадайла чара жезвач, им иудаизм динди чувудвиликай гузвай баянрив кьазва.
Иудеяр — дидедиз иудей яз ханвай ва я чувуд тушиз уьмуьрдин къене иудаизм дин кьабулнавай миллетдинни-диндин группа я[1].
2010 йисуз вири дуьньяда иудейрин кьадар 13,4 миллион тир, им вири Чилин агьалидин 0,2 % пай я. Иудейрин 42 % Израилда, 42 % АСШдани Канадада ва амайбурун чӀехи пай Европадин уьлквейра уьмуьр гьалзава[2].
Иудаизмди вичиз 3000 ийсалай пара тарих талукь тирди малумарзава. Иудаизм — гила дуьньяда авай динрикай виридалайни дегь дин я[3][4].
Литература
дуьзар хъувун- Алов А. А., Владимиров Н. Г. — Иудаизм в России Архивация 25 февраль 2014 йисан.. М.: Институт Наследия, 1997
- Фрейд З. — «Этот человек Моисей»
- Фишбейн М. Религиозные традиции иудаизма // Религиозные традиции мира. Т. 1. М., 1996.
Иудаизмдикай урус чӀалал ресурсар
дуьзар хъувун- Иудаизм ва Чувудар
- Иудаизм — улубар, макъалаяр, лекцияяр
- ЕЖеВика — Академическая Вики-энциклопедия по еврейским и израильским темам
- Чувудрин суварарни адетар Архивация 28 октябрь 2011 йисан.
- Хабад Любавич
- Еврейское Радио Архивация 20 декабрь 2014 йисан. Уроки Иудаизма в прямом эфире.
- «Хасидус по-русски» Архивация 21 август 2013 йисан. Еврейский портал по изучению иудаизма. Более ста книг по иудаизму он-лайн.
- Еврейская электронная библиотека Архивация 3 октябрь 2012 йисан.
- «Рассказывает рав Исроэль Зельман».
- Лекции по Торе и Каббале в формате MP3 Архивация 18 август 2014 йисан.
- Маханаим — еврейский культурно-религиозный центр
- Глобальный еврейский on-line центр
- Аудио и видео онлайн лекции по иудаизму
- Махон Меир Архивация 2 июль 2010 йисан.
Баянар
дуьзар хъувун- ↑ См., напр., Deborah Dash Moore, American Jewish Identity Politics, University of Michigan Press, 2008, p. 303; Ewa Morawska, Insecure Prosperity: Small-Town Jews in Industrial America, 1890—1940, Princeton University Press, 1999. p. 217; Peter Y. Medding, Values, interests and identity: Jews and politics in a changing world, Volume 11 of Studies in contemporary Jewry, Oxford University Press, 1995, p. 64; Ezra Mendelsohn, People of the city: Jews and the urban challenge, Volume 15 of Studies in contemporary Jewry, Oxford University Press, 1999, p. 55; Louis Sandy Maisel, Ira N. Forman, Donald Altschiller, Charles Walker Bassett, Jews in American politics: essays, Rowman & Littlefield, 2004, p. 158; Seymour Martin Lipset, American Exceptionalism: A Double-Edged Sword, W. W. Norton & Company, 1997, p. 169.
- ↑ World Jewish Population, 2010. Sergio Della Pergola, Hebrew University of Jerusalem
- ↑ Religion: Three Religions, One God PBS (инг.)
- ↑ поиск в books.google.ru по «Judaism is the oldest surviving monotheistic religion»
ЭлячӀунар
дуьзар хъувун- Викигьамбарда темайриз килигна туькӀуьрнавай медиа-файлар ава Иудаизм