Хив район (урусХивский район) — Урусат Федерациядин Дагъустан республикада авай муниципалитетдин район.

Муниципалитетдин район
Хив район
урусХивский район
Герб
Герб
Уьлкве
Урусат
Федерациядин субъект
Дагъустан
Администрациядин юкь
Къенепатан паюнар
15 муниципалитетар акатзава
Райондин кьил
Мирзоев Бейдуллагь
Бине кьунва
1935 йисуз
Майдан
621,57 км²
Агьалияр
21,744 кас (2013)
Миллетар
Динар
Хив район
Хив район


Телефондин код
+7 87244
Автомобилдин код
05
Код ОКАТО
82255000000
Официал сайт

Администрациядин юкь ва кьилин хуьр — Хив хуьр я.

География дуьзар хъувун

Хив район Дагъустан Республикадин кьибле пата ала ва Табасаран, Сулейман - СтӀал, Кьурагь ва Агъул районрихъ са сергьятра ава.

Чилерин майдан — 620 км².

Тарих дуьзар хъувун

Хив райондин бине ДАССР-дин Юкьван Комитетдин Президиумдин къарардалди 1935 йисуз кутунвай.

Агьалияр дуьзар хъувун

Йисариз килигна Хив райондин агьалийрин динамика:

Йис 2002 2011 2012 2013 2014 2015
Агьалияр 20 747 [1] 22 485 [2] 22 266 [3] 21 744 [4] 21 622 [5] 21 532 [6]

2002 йисан Вириурусатдин агьалияр сиягьдиз къачунин нетижайрин малуматрив кьувал, райондин агьалияр 20,747 кас тир: 11.878 (57,3 %) — табасаранар, 8.725 (42,1 %) — лезгияр.

2010 йисан Вириурусатдин агьалияр сиягьдиз къачунин нетижайрин малуматриз килигна, Хив райондин миллетрин сиягь:[7]

Халкь Кьадар,
кас
Пай %
табасаранар 13521 59 %
лезгияр 8 847 39 %
маса халкьар 181 2 %
вири санал 22 753 100,00 %

Администрациядин паюнар дуьзар хъувун

Райондик, вичик 42 хуьр квай 16 муниципалитетар акатзава (къалин шрифтдив, са шумуд хуьрерин арадай администрациярин юкьвар къалурнава);[8]

  1. «Агъа-АрхитӀ» хуьруьнсовет — Агъа-АрхитӀ, Агъа-ЦӀинитӀ, Цлахъ, Вини-АрхитӀ — лезгияр
  2. «ЗахитӀ» хуьруьнсовет — Агъа-ЗахитӀ, ЗахитӀ, Вини-ЗахитӀ — лезгияр
  3. «КьванцӀил» хуьруьнсовет — КьванцӀил, Асадхуьр, Зиза — лезгияр
  4. «Кашанхуьр» хуьруьнсовет — Кашанхуьр, Дардархуьр, Чиликар — лезгияр
  5. «Хъукьвар» хуьруьнсовет — Хъукьвар хуьр — лезгияр
  6. «Цнал» хуьруьнсовет — Цнал хуьр — лезгияр
  7. «ЦӀийи Фиригъ» хуьруьнсовет — ЦӀийи Фиригъ хуьр — лезгияр
  8. «Агъа-Ярагъ» хуьруьнсовет — Агъа-Ярагъ, Вини-Ярагъ, Яргиль — табасаранар
  9. «Зилдик» хуьруьнсовет — Зилдик хуьр — табасаранар
  10. «Гъвандик» хуьруьнсовет — Гъвандик, Цудук, Арчуг — кьабгъанар
  11. «Ляхля» хуьруьнсовет — Ляхля, Кулик, Кувиг, Гарик, Уртил — табасаранар
  12. «Межгуьл» хуьруьнсовет — Межгуьл, Чере — табасаранар
  13. «Урга» хуьруьнсовет — Урга, Фурдаг, Вертил, Атрик, Хурсатил, Ярагъ — табасаранар
  14. «Хвереж» хуьруьнсовет — Хвереж, Лака — табасаранар
  15. «Чувек» хуьруьнсовет — Чувек, КъуштӀил — табасаранар
  16. «Хив» хуьруьнсовет — Хив райондин административ юкь — табасаранар

Экономика дуьзар хъувун

Баянар дуьзар хъувун

  1. Этносостав населения Дагестана. 2002
  2. Оценка численности постоянного населения на 1 января
  3. Таблица 35. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2012 г.
  4. 33. Численность постоянного населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2013 г.
  5. 33. Численность постоянного населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 г. Архивация 7 апрель 2014 йисан.
  6. Численность постоянного населения Республики Дагестан по муниципальным образованиям на 1 января 2015 г. Архивация 5 март 2016 йисан.
  7. ВПН том 3. Таблица 4. Население по национальности и владению русским языком по городским округам и муниципальным районам республики Дагестан. Архивация 11 октябрь 2017 йисан.
  8. Закон Республики Дагестан от 13.01.2005 № 6 «О статусе и границах муниципальных образований Республики Дагестан»

ЭлячӀунар дуьзар хъувун