Урусатдин пайдах Карелия
Республика Карелия
Карелиядин пайдах Карелиядин герб
Пайдах Герб
Кьилин шегьер:Петрозаводск
ЧӀехи шегьерар:Петрозаводск, Кондопога, Сегежа, Костомукша
Уьлкве:Урусат
Гимн:Карелиядин гимн
Федерал округКефердинни рагъакӀидай патан
Экономик районКеферпатан
Административ паюн:2 республикайрин шегьерар, 16 районар
КьилАртур Парфенчиков
Майдан:180 520 км² (18-лагьай)
 · Цин ччилин %:14,7
Агьалияр:↘ 527 880 ксар. (67-лагьай)
 · Агьалидин чуькьуьнвал:2,92 ксар./км²
ЧӀал:урус
РВБ:127,7 млрд руб. (60-лагьай)
Автомобилдин код:10
Телефондин код:814
Сятдин чӀул:UTC+4
Сайт:Официал сайт
Wikimedia Commons Викигьамбар:Republic of Karelia

Республика Карелия (урус чӀалан; ливвикдин карел чӀал Karjalan tazavaldu; карел чӀал Karjalan tašavalta; фин. Karjalan tasavalta) — кефердинни рагъакӀидай патан арадин Урусатдин республика. Кьилин шегьер — Петрозаводск.

География дуьзар хъувун

Урусатдин кефердинни рагъакӀидай пата ала. Карелиядин чилер Финляндиядихъ галаз рагъакӀидай пата (798,3 км), Мурманск вилаятдихъ галаз кефер пата, Архангельск вилаятдихъ галаз рагъэкъечӀдай пата, Вологдани Ленинград вилаятдихъ галаз кьибле пата са сергьятра ава. Карелия кефердинни рагъэкъечӀдай пад Лацу гьуьлуьн ятари кьунва.

Административ паюн дуьзар хъувун

Кьвед шегьердин округарни 16 муниципал районар акатзава.

Карелиядин административ паюн
 
Карелиядин шегьердин округарни районар
Шегьердин округ Агьали Майдан
(км²)
Агьалийрин
къалинвал
(ксар/км²)
I Петрозаводск 277 111 113 2394,7
II Костомукша 30 049 4046[1] 7,4
№ картада Район Агьали Майдан (км²) Агьалийрин
къалинвал
(чел./км²)
Шегьерин
агьалияр
Хуьруьн
агьалияр
Адм. юкь
1 Беломорск 17 034 12.930 1,4 11.563 9.502 Беломорск
2 Калевала миллетрин 7063 13.030 0,6 5.274 4.196 Калевала
3 Кемь 15 753 7.950 2,1 13.118 5.486 Кемь
4 Кондопога 37 958 5.940 6,7 33.309 8.518 Кондопога
5 Лагьденпогья 13 455 2.180 6,4 8.124 7.149 Лагьденпогьия
6 Лоугьи 12 056 22.710 0,6 10.823 5.923 Лоугьи
7 Медвежьегорск 28 602 13.730 2,2 22.725 11.447 Медвежьегорск
8 Муезерский 10 535 18.180 0,6 3.795 10.818 Муезерский
9 Олонец миллетрин 21 071 3.920 5,7 9.201 15.761 Олонец
10 Питкяранта 18 249 2.270 8,5 12.540 9.391 Питкяранта
11 Прионежский 21 829 4.600 4,7 - 23246 Петрозаводск
12 Пряжа миллетрин 14 456 6.430 2,3 4.174 12.708 Пряжа
13 Пудож 18 908 12.660 1,6 9.864 14.750 Пудож
14 Сегежа 37 906 10.640 3,7 42.209 3.754 Сегежа
15 Сортавала 31 246 2.190 14,5 25.259 7.626 Сортавала
16 Суоярви 16 594 13.580 1,3 10.776 10.341 Суоярви

Тарих дуьзар хъувун

Период Название Примечание
VII виш йисXI виш йис Корела (тайифа) Сифте яшайишдин тайифаяр
XI — XV вй. Корела ччил Новгород республикадин автономиядин ччил[2]
XVI — XVII вй. Корела уезд Москвадин пачагьлугъдин Новгород ччилдин Водь пятинадин пай
1617—1721 йис Карелиядин герцогвал Швециядин Выборг лендин пай
1784—1796 йис Олонец наместниквал Урусатдин империядин административ пай
1801—1922 йис Олонец губерния Урусатдин империя]дин административ пай
08.06.1920—27.07.1923 Карелиядин КӀвалахдин Коммуна (ККӀК) УСФСР/ССРГ-дин автономия
25.07.1923—05.12.1936 Автономдин Карелиядин Советрин Социализмдин Республика (АКССР) УСФСР составдик квай АССР
05.12.1936—31.03.1940 Карелиядин Автономдин Советрин Социализмдин Республика (КАССР) УСФСР составдик квай АССР
31.03.1940—16.07.1956 Карел-Фин Советрин Социализмдин Республика (КФССР) ССРГ составдик квай ГалкӀ республика
16.07.1956—24.05.1991 Карелиядин Автономдин Советрин Социализмдин Республика (КАССР) УСФСР составдик квай АССР
24.05.1991—13.11.1991 Карелиядин Советрин Социализмдин Республика (Карелиядин ССР)[3] УСФСР составдик квай Республика
13.11.1991[4] — 12.02.2001 Республика Карелия Урусатдин составдик квай Республика
12.02.2001—иниз Республика Карелия (Карьяла) Урусатдин Федерациядин составдик квай Республика

Баянар дуьзар хъувун

ЭлячӀунар дуьзар хъувун