Ибрагьимрин Элза Имамеддинан руш: различия между версиями

Содержимое удалено Содержимое добавлено
ЦӀар 10:
1964 йисуз У. Гьаджибекован тIварунихъ галай Азербайжандин Гьукуматдин консерваторияда (исятда Бакудин Музыкадин Академия) композициядин хел кIелна куьтягьна. Композициядин класс ада хъсандиз кIелна куьтягьна тIвар-ван авай композитор Къара Къараеван гъилик галаз, инструментовкадин класс - профессор, ССРГ-дин халкьдин артист, композитор Ариф Меликов кьиле аваз<ref name="Представительство">{{cite web | url = https://az-dag.ru/novosti/vecher-pamjati-izvestnogo-kompozitora-na.html | title = Вечер памяти известного композитора, Народной артистки Дагестана и Азербайджана Эльзы Ибрагимовой. | publisher = Представительство Республики Дагестан в г.Баку Азербайджанской Республики | date = 2020-05-08 | accessdate = 2020-05-08 | lang = ru}}</ref>.
 
Дагъустандин музыкадин къизилдин фонда Элза Ибрагьимован тIвар-ван авай артистри – [[Гьажийрин Рагьимат АбдулмутIалибан руш|Рагьимат Гьажиева]], Дурия Рагьимова, Сульгьия Гьажиева, Роза Максудова ва масабуру - ягънавай гзаф манияр ава. 1967 йисуз Ленинградда фейи Дагъустандин культурадин Декадада Элза Ибрагьимова [[Гьамзатов Расул Гьамзатан хва|Расул Гьамзатован]] гафарал кхьенвай «Гьуьл» романс тамамарна.
 
Са шумуд азербайжанрин ва дагъустандин несилар Элза Ибрагьимован музыкадал еке хьанва. Хайивиляй лезги тиртIани, адан вири яратмишунин уьмуьр Бакуда фена.
 
Адан музыкадин яратмишунда манийри кьилдин чка кьунва. 130-лай гзафни манияр кхьенва Азтелерадиофондиз Р.Бейбутова, Люфтияр Иманова, Шовкет Аликперовади,ь Флора Керимовади ва маса Азербайжандин артистри.
 
Пуд операдин автор я («Афет»,»Янан лайлалар»). Азербайжандин игитриз лайихна гзаф реквиемар кхьенва.
 
СССР-дин халкьдин артист Рашид Бейбутова тамамарнавай мани «Эй,Ветен» вири дуьньядиз чир хьана<ref name="ФНКАА">{{cite web | url = http://fnkaa.ru/kompozitoru-ehlze-ibragimovoj-ispolnilos-by-80-let/ | title = Композитору Эльзе Ибрагимовой исполнилось бы 80 лет | publisher = ФЕДЕРАЛЬНАЯ НАЦИОНАЛЬНО-КУЛЬТУРНАЯ АВТОНОМИЯ АЗЕРБАЙДЖАНЦЕВ РОССИИ | date = 2020-05-08 | accessdate = 2020-05-08 | lang = ru}}</ref>.
 
Элза Ибрагьимова – сад лагьай дишегьли –дагъустанвили –кьве гьукуматдин (Азербайжандин ва Дагъустандин) халкьдин артистдин тIвар къачур кас я<ref name="ФНКАА" />.
 
Азербайжандин ва Дагъустандин тарихда адан тIвар къизил гьарфарал кхьенва ва «Азербайжандин лайихлу дишегьлияр», «Къавкъаздин чин» Сабир Нурмагьамедова кхьенвай Дагъустандин Еке энциклопедийра гьатна<ref name="ФНКАА" />.
 
Элза Ибрагьимова лап еке зигьин авай кас тир. Адан яратмишун дуьяньядин культурадик акатна. Адан тIварцIи гьамиша инсанрин рикIера хуш гьейранвал ва дамах гъизва.