Москва: различия между версиями

Содержимое удалено Содержимое добавлено
Нет описания правки
ЦӀар 36:
| commonscat =Moscow
}}
'''Москва''' — [[Урусат|Урусатди ФедерацияФедерациядин]]дин кьилин шегьер, [[федерациядин мана-метлеб авай шегьер]], [[Юкьван федерал округ]]дин административ юкь, [[Москва вилаят]]дин юкь<ref>{{cite web|url=http://www.mosclassific.ru/mClass/okato_viewd.php?id=93338|title=Общероссийский классификатор объектов административно-территориального деления. Московская область|publisher=mosclassific.ru|accessdate=2010-11-20|archiveurl=http://www.webcitation.org/659RvJoeK|archivedate=2012-02-02}}{{недоступная ссылка|url=http://www.mosclassific.ru/mClass/okato_viewd.php?id=93338}}</ref>, амма адак акатзавач. Агьалийрин кьадардал гьалтайла Урусатдин виридалайни чIехичӀехи шегьерни субъект - — 12 108 257 (2014). [[Европа]]да виридалайни чIехичӀехи шегьер я (тамамвилелди Европада алай шегьеррикай), дуьньяда виридалайни чIехичӀехи шегьеррин цIудакцӀудак акатзава<ref>{{cite web|url=http://world-gazetteer.com/wg.php?x=&men=gcis&lng=en&des=wg&srt=npan&col=abcdefghinoq&msz=1500&pt=c&va=&srt=pnan|title=Крупнейшие города мира по населению|date=2010|publisher=world-gazetteer.com|accessdate=2011-09-12|lang=en|archiveurl=http://www.webcitation.org/659RyCRM5|archivedate=2012-02-02}}</ref>. [[Москвадин агломерация|Москвадин шегьердин агломерациядин]] юкь я.
 
[[Москвадин чIехи князвал|Москвадин чIехичӀехи князвилин]], [[Урусатдин пачагьвал|Урусатдин пачагьвилин]], [[Урусатдин Империя]]дин (1728-1730-лагьай йисаррин къене), [[Советрин Урусат]]дин, [[Советрин Социализмдин Республикайрин ГалкӀ|ССРГ-дин]] тарихдин кьилин шегьер я. [[Кьегьал шегьерар|Кьегьал шегьер]] тӀвар хьузва. Москвада [[федерал гьуькуьмвилин органар|Урусатдин Федерациядин федерал гьуькуьмвилин органар]]; ([[Урусатдин Федерациядин Конституциядин суд|Конституциядин суд]] квачиз); чара уьлквейрин посольствояр, чIехичӀехи пай урусатдин коммерциядин тешкилатринни жемят садхьунрин штаб-квартираяр ала. Шегьерда чкадин вичи-вичи ийидай идарайрин система тешкил хьана.
 
Москва тIвартӀвар алай вацIалвацӀал, [[РагъэкъечIдайпатан Европадин кьулувал|РагъэкъечIдайпатанРагъэкъечӀдайпатан Европадин кьулувилел]], [[Волга]]ни [[Ока]] вацIаринвацӀарин арада ала. Федерациядин субъект яз [[Москва вилаят|МоскваМосквани]]ни [[Калуга вилаят|Калуга]] вилаятрихърихъ галаз сергьятра ава.
 
Москва - — Урусатдин чIехичӀехи мана-метлеб авай туриствилин юкь я: [[Москвадин Кремль]], [[Яру майдан]], [[Новодевичий монастырь]], [[Церковь Вознесения (Коломенское)|Церковь Вознесения в Коломенском]] [[ЮНЕСКО]]дин [[Виридуьньядин ирсинин сиягь]]дик акатзава<ref>[http://whc.unesco.org/en/list/545 Список [[Всемирное наследие|Всемирного наследия]] [[ЮНЕСКО]]]</ref>. ГьакIниГьакӀни Москва чIехичӀехи мана-метлеб авай транспортдин тIвалтӀвал я. Шегьердин игьтияжриз къуллугъ ийизва - — 5 аэропортди, 9 ракьун рекьин вокзалди, 3 вацIунвацӀун портди ([[Атлантик океан|Атлантикни]] [[Кеферпатан МуркIарин океан|Кеферпатан МуркIарин]] океанринрин бассейнрик акатзавай гьуьлерихъ галаз вацIунвацӀун алакъаяр ава). 1935-лагьай йисалай инихъ Москвада [[Москвадин метрополитен|метрополитенди]] кIвалахзавакӀвалахзава.
 
== ТIебиатниТӀебиатни география ==
 
=== Алай мукь ===
 
Москвади Урусатдин Европадин паюнин юкьван пата, Окани Волгъа вацIаринвацӀарин арада, Смоленск-Москвадин кьакьанчил (рагъакIидайрагъакӀидай пата), Москва вацIуннивацӀунни Окадин кьулувал (рагъэкъечIдайрагъэкъечӀдай пата) ва Мещерадин агъачил (кьиблединни рагъэкъечІдайрагъэкъечӀдай пата) сад-садахъ агакьнавай чкада мукь кьунвайди я. 2012-лагьай йисуз шегьердин сергьятар дегиш хьайидайлай кьулухъ шегьердин чилин кьадар 2550 км² я<ref>[http://www.mos.ru/about/infographics/borders/ Карта расширения границ Москвы] — сайт Правительства Москвы</ref>. Абурун пуд паюникай са пай (870 км²) тупIалдинтупӀалдин автомагистралдин къене ава ([[Москвадин тупIалдин автомобилрин рехъ|МТАР]]), амай 1691,5 км²  — адан къеце пата<ref name="Mos2013" />.
 
Гьуьлуьн дережадилай виниз тир юкьван гьалдин кьакьанвал 156  м я. Виридалайни кьакьан тир мукь - — 255 м<ref>{{cite web|url=http://www.darwin.museum.ru/expos/oopt/?t=40|title=Памятник природы «Высшая точка Москвы — 255 м над уровнем моря (Тёплый Стан)»|publisher=Государственный Дарвиновский музей|accessdate=2009-04-29|archiveurl=http://www.webcitation.org/616HTphCe|archivedate=2011-08-21}}</ref>, ам Теплостанская кьакьанчилел алайди я, виридалайни аскIанаскӀан тир мукь - — Беседрин муьгъерин патав, Москва вацIвацӀ шегьердай экъечIзавайэкъечӀзавай мукьа (гьуьлуьн дережадилай виниз и мукьан кьакьанвал - — 114,2  м я)<ref>{{cite web|url=http://moscowwalks.ru/2011/06/08/samaya-vysokaya-tochka-moskvy/|title=Самая высокая и самая низкая точки Москвы|date=2011-06-08|work=«Прогулки по Москве»|accessdate=2012-04-30|archiveurl=http://www.webcitation.org/67yANH8C4|archivedate=2012-05-27}}</ref>. Пара зурар авай чилер квачиз, МТАР-дин къене Москва кефердин патай кьибле патаз 38 километрдал яргъи хьанва, МТАР-дин къеце пата - — 51,7 километрдал, рагъакIидайрагъакӀидай патай рагъэкъечIдайрагъэкъечӀдай патаз 39,7  км.
 
Шегьерди Москва вацIунвацӀун кьве къерехда мукь кьунвайди я, адан юкьван тир авахьуна. И вацIалайвацӀалай гъейри, шегьердин чиляй тIузтӀуз са шумуд цIудцӀуд вацIвацӀ авахьзава (Москвадин агъавацІарагъавацӀар), абурукай ири тир ибур я: [[Сходня (вацI)|Сходня]], [[Химка (Москвадин агъавацІ)|Химка]], [[Пресня (вацI)|Пресня]], [[Неглинная]], [[Яуза]] ва [[Нищенка (Москвадин агъавацІ)|Нищенка]] (чапла патан агъавацІарагъавацӀар), а также [[Сетун (Москвадин агъада авай агъавацІ)|Сетун]], [[Котловка (вацІ)|Котловка]] ва [[Городня (Москвадин агъавацІ)|Городня]] (эрчIиэрчӀи патан агъавацІарагъавацӀар)<ref>{{cite web|url=http://moscow.gramota.ru/dict.shtml|title=Названия рек, ручьёв, озёр, прудов и оврагов Москвы|publisher=moscow.gramota.ru|accessdate=2009-01-12|archiveurl=http://www.webcitation.org/616HUNUB6|archivedate=2011-08-21}}</ref>. Пара бицIибицӀи вацIарвацӀар (Неглинная, Пресня ва мсб.) шегьердин къене коллекторра аваз авахьзава. Москвада пара маса ятаргнарни ава: 400-далай виниз гьурни са шумуд вир.
 
Москва пудлагьай сятинин чIулуначӀулуна авайди я (UTC+3). Москвада ишлемишзавай чIавчӀав халкьарин арада авай стандартралди москвадин чIавчӀав хьиз къалурзавайди я (MSK). 2014-лагьай йисан 26-лагьай баскIумдалайбаскӀумдалай гатIумнагатӀумна гьакIнигьакӀни Москвадин юкьварра юкьван гьалдин астрономиядин нисини 12:30-диз жедайди я<ref>{{cite web|url=http://www.interfax.ru/society/txt.asp?id=266879|title=Подготовка к зимнему времени началась|date=2012-09-21|publisher=[[Интерфакс]]|accessdate=2013-01-24}}</ref>.
 
=== Климат ===
{{main|Москвадин климат}}
Москвадин климат - — юкьван гьалдин континентал я, сезондалай-сезондиз лап дегиш жедай. Кьуьд (0 °C-далай агъуз юкьван гьалдин югъни-йифен температура авай девир) юкьван гьисабдалди цIехуьлцӀехуьл вацран кьведлагьай цIудцӀуд-йикъалай (10-лагьай цIехуьлцӀехуьл) ибне вацран кьведлагьай цIудцӀуд-йикъал кьван (20-лагьай ибне) жедайди я. Йикъан температура гургутIдалайгургутӀдалай виниз тир къалунив 5-лагьай ибнедиз хкведайди я. Календардин хъуьтIуьнхъуьтӀуьн девирдин къене кIевикӀеви къай авай (−20 °C-дал кьван, кьериз −25..−30 °C-дал кьван авай йифен температура) яргъал чIугунчӀугун тавур (3-5 югъ) девирар малум жезвайди я. АкIАкӀ ятIаниятӀани фундукIфундукӀ вацрааз ва гьер вацран сифтедиз мукьвал-мукьвал чимивал жедайди я, температура −5..−10 °C-далай 0 °C-дал кьван яни адалай виниз агакьдайди я, бязи чIавузчӀавуз +5..+10 °C-ни жедайди я.
 
ВДНХ метеостанциядин малуматралди (1981—2010-лагьай йисаррин арада), йисан виридалайни мекьи варз эхен (адан юкьван гьалдин температура −6,7  °C<ref>[[Большой энциклопедический словарь]]</ref>) я. ЭлячIунинЭлячӀунин сезонар лап куьруьбур я. Бязи чIавузчӀавуз нава вацран сифте паюниз саки гатун температураяр къейдзава, гьа са чIавузчӀавуз тIултӀул вацран эхирдиз - — кьамуг вацран сифте паюниз мекьер ахлукьзава.
 
Гад (+20 °C-далай виниз йикъан температура авай ва +15 °C-далай виниз юкьван гьалдин югъни-йифен температура авай девир) тIултӀул вацран пудлагьай цIудцӀуд-йикъалай (23-лагьай тIултӀул) пахун вацран эхирдалди (29-лагьай пахун) жедайди я. Мукьвал-мукьвал йикъан температура +30 °C-далай виниз жедайди я (гатун сезондин къене юкьван гьисабдалди 6-8 юкъуз жедайди я, 2010-лагьай йисуз - — 1,5 вацран къене. Эхиримжи 30 йисан къене температура +35 °C-дал кьван 18 сеферда агакьна, абурукай 16 - — 2010-лагьай йисуз). Виридалайни чими варз чиле я, 1981-2010-лагьай йисаррин арада адан юкьван гьисабдин температура +19,2  °C тир).
 
1981-2010-лагьай йисаррин арада авур килигунралди юкьван гьисабдин йисан температура +5,8  °C я. Вири метеокилигунин тарихдин къене 2015-лагьай йис виридалайни чимиди хьана - — юкьван гьисабдин йисан температура +7,5  °C, юкьван гьисабдин югъни-йифен максимум +11,2 °C тир<ref>http://meteoclub.ru/index.php?action=vthread&forum=4&topic=5685#10</ref>. Адалай вилик виридалайни чимиди 2008-лагьай йис тир - — а чIавузчӀавуз юкьван гьисабдин температура +7,3  °C тир<ref>{{cite web|date=2009-01-11|url=http://pogoda.ru.net/weathernews.php?id=3284|title=2008 год стал самым тёплым в истории Москвы (абзац 1)|publisher=pogoda.ru.net|accessdate=2009-01-11|deadlink=404}}</ref>. Алай чIавалдичӀавалди виридалайни чимиди яз 1888-лагьай гьисабзавайди я (+1,7  °C)<ref name="pogoda.ru">[http://www.pogoda.ru.net/file.htm Погода и климат]</ref>. 1961-1990-лагьай йисаррин арада тухванвай килигунралди, юкьван гьалдин йисан температура +5,0  °C тир. Юкьван гьисабдин гарун йигинвал 2,3 м/с. Юкьван гьисабдин гьавадин ламувал - — 77  %, фундукIфундукӀ вацраз 85 %-дал кьван агакьзавайди я, тIултӀул вацра 64 %-див агъуз хъижезвайди я<ref name="Климат Москвы">{{cite web|url=http://pogoda.ru.net/climate/27612.htm|title=Температура воздуха для г. Москвы|publisher=Погода и климат|accessdate=2009-01-11|archiveurl=http://www.webcitation.org/616He0pgz|archivedate=2011-08-21}}</ref>.
 
130 йисан килигунин девирдин къене гьавадин виридалайни кьакьан температура 2010-лагьай йисан 29-лагьай чиледиз къейд авуна, гьава лап чими къайдада гьатайла: ВВЦ-дин метеостанциядал - — +38,2  °C, «Балчуг» метеостанциядал шегьердин юкьварра ва Домодедово аэропортда - — +39,0  °C тир<ref>{{cite web|url=http://lenta.ru/news/2010/07/29/absolute/|title=Температура в Москве впервые за 130 лет превысила 38 градусов|work=Lenta.ru|archiveurl=http://www.webcitation.org/616Hf3tv5|archivedate=2011-08-21}}</ref>. Виридалайни аскIанаскӀан температура 1940-лагьай йисан 17-лагьай гьердиз къейд авуна: −42,2  °C (ТСХА метеостанция), Москвадин агалтдай метеостанциядал - — ВВЦ - — абсолют минумум −38,1  °C тир (1956-лагьай йисан гьер)<ref name="pogoda.ru"/>.
 
Йисан къене Москвадани адак ккIанвайккӀанвай чилера 600—800  мм атмосферадин къвалар къвазавайди, абурукай чIехичӀехи пай гатун периоддал гьалтзавайди я. Къаваларин дережа лап чIехичӀехи диапозондин къене дегиш жезвайди я: абурун чIехичӀехи кьадар (месэла, 2008-лагьай йисан чиледиз - — 180  мм къвана<ref>{{cite web|date=2009-01-09|url=http://newsru.com/russia/09jan2009/hotest2008.html|title=Синоптики: в 2008 году в Москве были побиты рекорды тепла и осадков|publisher=[[NEWSru.com]]|accessdate=2009-01-11|archiveurl=http://www.webcitation.org/616Ham400|archivedate=2011-08-21}}</ref>) ва я тIимилтӀимил кьадар (месэла, 2010-лагьай йисан чиледиз - — анжах 13  мм къвана) мумкин я. Экуьнин йикъан яргъивал 7 сят 00 декьикьадалай (21-лагьай фундукІдизфундукӀдиз) 17 сят 34 декьикьадал кьван юзазвайди я. Горизонтдин дережадилай виниз ракъинин максимум тир кьакьанвал 11°-далай (21-лагьай фундукІдизфундукӀдиз) 58°-дал кьван (21-лагьай кьамугдиз) юзазавайди я.
 
{{Чкайрин климат
ЦӀар 116:
<center>
{| class="wikitable" style="text-align:center;"
! colspan="14" | Ракъинин цIапрапцӀапрап, са вацрал гьалтзавай сятерин кьадар, 2001—2011<ref name="Meteoweb.ru">[http://meteoweb.ru/cl006-1.php Метеовеб.ру Среднее число часов солнечного сияния в Москве, обсерватория МГУ]</ref>
|-
! Варз
ЦӀар 133:
! Йис
|-
! Ракъинин цIапрапцӀапрап, сят
! style="text-align:center; {{Чкайрин климат/cols|9.1}}"| 37
! 37
! style="text-align:center; {{Чкайрин климат/cols|10.8}}"| 65
! 65
! style="text-align:center; {{Чкайрин климат/cols|13.7}}"| 142
! 142
! style="text-align:center; {{Чкайрин климат/cols|16.0}}"| 213
! 213
! style="text-align:center; {{Чкайрин климат/cols|17.0}}"| 274
! 274
! style="text-align:center; {{Чкайрин климат/cols|19.0}}"| 299
! 299
! style="text-align:center; {{Чкайрин климат/cols|22.0}}"| 323
! 323
! style="text-align:center; {{Чкайрин климат/cols|17.0}}"| 242
! 242
! style="text-align:center; {{Чкайрин климат/cols|16.0}}"| 171
! 171
! style="text-align:center; {{Чкайрин климат/cols|10.8}}"| 89
! 89
! style="text-align:center; {{Чкайрин климат/cols|9.1}}"| 33
! 33
! style="text-align:center; {{Чкайрин климат/cols|5.0}}"| 14
! 14
! style="text-align:center; {{Чкайрин климат/cols|14.0}}"| 1902
! 1902
|-
|}
ЦӀар 152:
 
 
Ракъини цIапрапцӀапрап гунин юкьван гьисабдин кьадар  — 1731 сят я<ref>{{cite web|date=2009-01-11|url=http://pogoda.ru.net/weathernews.php?id=3284|title=2008 год стал самым теплым в истории Москвы (абзац 2)|publisher=pogoda.ru.net|accessdate=2009-01-11|deadlink=404}}</ref> (2001—2010-лагьай йисаррин арада юкьван гьисабдалди 1900-далай виниз сят тир<ref>{{cite web|url=http://meteoweb.ru/cl006-4.php|title=Продолжительность солнечного сияния в Москве в 2007 г|accessdate=2009-02-21|archiveurl=http://www.webcitation.org/616Hcm2nQ|archivedate=2011-08-21}}</ref>).
 
Москвада чилин циферни марфадин тIурфанартӀурфанар пара жедай вакъиа я. Са вахтара Москвада адет тушир тIебиатдинтӀебиатдин вакъиаяр жедайди я, месэла, ихьтинбур: тIурфанартӀурфанар, кIевикӀеви юргъар, гужлу алчудардай гарар. 1998-лагьай йисан кьамуг вацран 20-лагьай йикъалай 21-лагьай юкъуз элячIзавайэлячӀзавай йифиз Москвадал адан вири тархдин къене виридалайни гужлу тIурфантӀурфан атан аватна<ref>{{cite web|url=http://www.mos.ru/wps/portal/WebContent?rubricId=15408|title=Ураган в Москве в ночь с 20 на 21 июня 1998|accessdate=2007-07-13|deadlink=404}}</ref>.
 
{{Чкайрин климат