Америкадин Садхьанвай Штатар: различия между версиями

Содержимое удалено Содержимое добавлено
Нет описания правки
гъ by site admin request, removed: {{Link FA|af}} (14) using AWB
ЦӀар 39:
Америка — федератив садхьун я, 50 штатдикай — Аляскадикай, Гавайрикай, Атлантикни Лас океанрин ва Канададинни Мексикадин арада авай 48 штатдикайни Колумбия федерал округдикай — ибарат тирди. Адалай гъейри, [[Вест-Индия]]да авай [[Виргин островар]]ни [[Пуэрто-Рико]], [[РагъэкъечIдайпатан Самоа]], [[Гуам]]ни маса [[Океания]]дин островар вири Америкадинбур я.
 
Официал чӀал — [[Америкадин инглис чIал|америкадин инглис чӀал]] я (де-факто), юриствилин фикирдалди официал чӀал авач. Садхьанвай Штатар этнографиядин фикирдалди виридалайни цӀару ва жуьреба-жуьре культура авай гьукуматрикай сад я. Авай гьал чара-чара уьлквейрайни континентрай Америкадиз чӀехи масштабар авай миграциядин нетижада туькӀуьр хьанва<ref name="DD">Adams, J. Q., and Pearlie Strother-Adams (2001). ''Dealing with Diversity''. Chicago: Kendall/Hunt. ISBN 0-7872-8145-X.</ref>. Пулунин тек — [[АСШдин доллар]] я. АСШдин агьалийриз ''американвияр'' лугьузвайди я, Садхьанвай Штатрикай рахайтӀа виридин тӀвар ''Америка'' кӀвалахарзавайди я<ref name="DD">Adams, J. Q., and Pearlie Strother-Adams (2001). ''Dealing with Diversity''. Chicago: Kendall/Hunt. ISBN 0-7872-8145-X.</ref>.
 
Америка — федератив конституциядин республика я. Ихтиярар федератив регьбервилин ва штатрин регьбервилин арада чара жезва. 50 штатдикай гьардав чпин конституция, гьукуматдин органрин ва идара авунин система гва. Кьилиз акъуддай, законар акъуддай ва суддин гьакимвилерин патай Президентди, АСШдин Конгрессди ва Лап Кьилин Судди векилвал ийизвайди я.
ЦӀар 57:
== Уьлкведин тӀвар ==
 
1507-лагьа йисуз германиядин картаяр кхьидайди [[Мартин Вальдземюллер]]ди дуьньядин карта туькӀуьрна. РагъакӀидайпатан зурэлкъверда авай чилериз ада садлагьай сеферда «Америка» (''America'') гана, флоренциядин сифте жугъурайди ва картаяр кхьидайди [[Америго Веспуччи]]дин гьуьрметдай<ref>{{cite news|url=http://www.usatoday.com/news/nation/2007-04-24-america-turns-500_N.htm?csp=34|title=Cartographer Put 'America' on the Map 500 years Ago|work=USA Today|date=2007-04-24|accessdate=2008-11-30}}</ref>. 1776-лагьай йисуз виликан британиядин колоностри [[АСШдин аслу туширвилин декларация]]да садлагьай сеферда уьлкведин гилан тӀвар кардик кутуна — «unanimous Declaration of the thirteen united States of America»<ref>Do not uppercase «united» here: it is unambiguously lowercased in the Declaration</ref><ref>{{cite web|url=http://www.archives.gov/exhibits/charters/charters.html|title=The Charters of Freedom|publisher=National Archives|accessdate=2007-06-20|archiveurl=http://www.webcitation.org/6HZG3yKkQ|archivedate=2013-06-22}}</ref>. Са арадлай United States of America тӀвар — Америкадин Садхьанвай Штатар — 1776-лагьай йисуз официал рекьелди кьабулна II Америкадин Континентал Конгрессда кьабул хьанва (1775-лагьай йисан 7-лагьай кьамугдиз кьабулнавай «Садхьанвай колонияр» тӀварцӀин чкадал)<ref name="ReferenceA">''Клара Гудзик.'' «Усі люди створені рівними…» 232 роки незалежності Сполучених Штатів Америки. // «День».&nbsp;— №&nbsp;115, п’ятниця, 4 липня 2008</ref>. 1778-лагьай йисан франциядинни америкадин икьрарра Кеферпатан Америкадин Садхьанвай Штатар (United States of North America) кӀвалахарзава<ref>{{cite web|author=McClure, James|url=http://www.ydr.com/ci_9569289|title=A Primer: The 'First Capital' Debate|publisher=YDR.com|date=2008-06-12|accessdate=2010-07-26|archiveurl=http://www.webcitation.org/6HZG4qYv3|archivedate=2013-06-22}}</ref>.
 
Са арадлай тӀварцӀин куьруьн къайдани, гила мукьвал-мукьвал кардик кутадай, арадал акъатна: ''United States'' (Садхьанвай Штатар). И тӀварни адалай куьруь къайда — Штатар (States) — Континентал конгрессдин протоколра кардик кутазвай тир. «U.S.» аббревиатура Джордж Вашингтондин 1791-лагьай йисан чарарра гьалтзава, «U.S.A.» аббревиатура 1795-лагьай йисуз сифтени-сифте арадал акъатна<ref>''Клара Гудзик.'' «Усі люди створені рівними…» 232 роки незалежності Сполучених Штатів Америки. // «День».&nbsp;— №&nbsp;115, п’ятниця, 4 липня 2008<name="ReferenceA"/ref>.
 
Лезги чӀала са шумуд уьлкведин тӀвар ава: АСШ, Садхьанвай Штатар, Штатар, Америка ва мсб.
ЦӀар 87:
АСШ [[Кеферпатан Америка]]дин юкьван пата ала. Чилин виридан кьадар — 9 826 675 км² я. Уьлкведин чил пуд паюникай ибарат я:
 
* континентал АСШ ([[Инглис чIал|ингл.]] ''Continental USA'') — [[Канада]]динни [[Мексика]]дин ва [[Атлантик океан|Атлантикни]] [[Лас океан|Лас]] [[Океан|океанринокеан]]рин арада алай штатар, абуру 7,7 млн км² кьунвайди я;
 
* [[Аляска]] ([[Инглис чIал|ингл.]] ''Alaska'') — Кеферпатан Америкадин кефердинни рагъакӀидай пата авай зуростров я, федерациядин виридалайни чӀехи штат я (1,48 млн км²);
ЦӀар 146:
* 1846—1848 — мормонар Иллинойсдай Ютадиз куьч хьанва - АСШ-рин рагъакIидай пата хьанвай парабурун иштираквилелди ийизвай ва виридалайни тешкил тир куьчхьунин гьерекатрий сад тирди.
* 1848—1855 — [[Къизилдин цIай Калифорнияда]], ада американ РагъакIидай пата инглис чIалал рахазавайбуруз масанай куьч хьана ацукьариз куьмек гана.
*
 
* 1853 — [[Гадсденан маса къачун]] — Садхьанвай Штатри гилан [[Аризона]]ни [[Нью-Мексико]] штатрин чилерин паяр маса къачуна. Кьиблединни рагъакIидайпатан гьукуматдин сергьят акьалтIдай эцигун. Окончательное установление юго-западной государственной границы.
ЦӀар 360:
 
[[Категория:Америкадин Садхьанвай Штатар| ]]
 
{{Link FA|af}}
{{Link FA|an}}
{{Link FA|ar}}
{{Link FA|ceb}}
{{Link FA|eo}}
{{Link FA|es}}
{{Link FA|eu}}
{{Link FA|fa}}
{{Link FA|fo}}
{{Link FA|lv}}
{{Link FA|ml}}
{{Link FA|pt}}
{{Link FA|sl}}
{{Link FA|vi}}