Америкадин Садхьанвай Штатар: различия между версиями

Содержимое удалено Содержимое добавлено
Нет описания правки
ЦӀар 45:
Америкадин Садхьанвай Штатар 1776-лагьай йисуз тешкил хьана, чпин аслу туширвиликай малумат ганвай цӀипуд британиядин колония сад хьайила. Аслу туширвал патал дяве 1783-лагьай йисал кьван давамарзавай тир, женг колонистрин гъалибвилелди акьалтӀ хьана. 1787-лагьай йисуз [[АСШдин Конституция]] кьабул хьана, 1791-лагьай йисуз — [[Ихтийрикай Билль (АСШ)|Ихтийрикай Билль]], ада гьукуматдин регьбервилин гражданрин патахъай ихтиярар метлеблудаказ сергьятра эцигнава. 1860-лагьай йисарра лукӀар авай кьибледин ва промышленность авай кефердин штатрин арада авай аксивили кьуд йисан гражданвилин дяведин гатӀумун гъана. Кефердин штатрин гъалибвили АСШдин виринра лукӀвал тухун къадагъа гъана. ГьакӀни кефердин штатрин гъалибвили уьлкведин садвал хкана (кьибледин штатар Конференциядиз сад хьайила, АСШдилай аслу туширвиликай малумат гана).
 
1823-лагьай йисуз малумарнавай [[Монродин доктрина]]див кьурвал, лап [[Садлагьай дуьньядин дяве]]далди кьван АСШдин къецепатан политикадин активвал [[Кеферпатан Америка|Кеферпатан]], [[Юкьван Америка|Юкьван]] ва [[Кьблепатан Америка|Кьиблепатан]] [[Америка]]дин чилерал хуьдай интересралди бесарзавай тир. Садлагьай дуьньядин дяве акьалтӀдалайакьалтIарайдалай кьулухъ Садхьанвай Штатрин [[АСШдин Конгресс|Конгрессди]] халкьдин арада авай тешкилатриз (мисал патал, [[Миллетрин Лига]]диз) гьахьдай разивал гузвачир. Ахьтин позицияди вири дуьньядин политикада АСШдин рольдин сергьят эцигзавай тир. Амма [[Гитлераз акси тир коалиция]]да авур иштираквили вири дуьньядин аренадал Америкадин таъсир хейлин артухарна, XX-лагьай вишйисан кьведлагьай паюнилай инихъ АСШ [[Капитализм|капитализмдин дестедин]] хвехуьниз элкъвена. 1945-лагьай йисуз Америка садлагьай «хвехуьнин» уьлкве хьана. 1946-лагьай йисалай лап 1990-лагьай йисаралди Советрин ГалкӀдиз вири акатнавай аксивал авунин гьалда авай тир.
 
Гила дуьньяда АСШдин экономикадив виридалайни кьакьан КъВПдин дережа гва (16,7 трлн доллар 2013-лагьай йисуз, вири дуьньядин КъВпдикай 23 % ава, маса къачунин алакьун глобал паритетдикай 19%-дилай пара ава). Гьар инсандал акъатзавай къазанжидин кьадардал гьалтайла Америка Дуьньяда 7-лагьайди я.<ref>{{cite web |url=http://www.google.com.ua/publicdata/explore?ds=d5bncppjof8f9_&met_y=ny_gdp_mktp_cd&idim=country:USA&dl=ru&hl=ru&q=%D0%B2%D0%B2%D0%BF+%D1%81%D1%88%D0%B0 |title=ВВП США |archiveurl=http://archive.is/20120918/http://www.google.com.ua/publicdata/explore?ds=d5bncppjof8f9_&met_y=ny_gdp_mktp_cd&idim=country:USA&dl=ru&hl=ru&q=%D0%B2%D0%B2%D0%BF+%D1%81%D1%88%D0%B0 |archivedate=2012-09-18}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2013/02/weodata/weorept.aspx?sy=2010&ey=2013&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=72&pr1.y=17&c=111&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC%2CPPPSH%2CLP&grp=0&a= |publisher=International Monetary Fund |title=World Economic Outlook Database: United States |accessdate=2014-01-29}}</ref><ref name="IMF GDP">{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2011/02/weodata/weorept.aspx?sy=2009&ey=2011&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=111&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC%2CPPPSH%2CLP&grp=0&a=&pr.x=35&pr.y=14|publisher=International Monetary Fund|title=World Economic Outlook Database|month=September|year=2011|accessdate=2011-09-11|archiveurl=http://www.webcitation.org/6HZG3OB8C|archivedate=2013-06-22}}</ref><ref name="IMF GDP" />