Рим: различия между версиями

Содержимое удалено Содержимое добавлено
ЦӀар 215:
=== Муькуь иер чкаяр ===
[[Файл:Trevi_Pano.jpg|thumb|center|800px|Дуьньяда виридалай тӀвар — ван авай [[фонтан Треви]]]]
[[Файл:RomTreviBrunnenNahansicht1995.jpg|thumb|[[Треви фонтан]] («Fontana di Trevi»), 1995]]
 
Къадагъа алаз хуьзвай чкаяр ва виридаз талукь тир паркар Римдин майдандин чӀехи чӀук кьунва. Европадин шегьеррин арада, къацу набататар цанвай виридалай чӀехи чка Римда ава.<ref>{{cite web|url=http://www.romaperkyoto.org/index.php?option=com_content&task=view&id=35&Itemid=52|archiveurl=http://web.archive.org/web/20080204030918/http://www.romaperkyoto.org/index.php?option=com_content&task=view&id=35&Itemid=52|archivedate=2008-й йисан 4 февралдиз|title=Green Areas |publisher=RomaPerKyoto.org |accessdate=9 November 2008}}</ref> Вилик, шегьердин и къацу пата аристократрин кӀвалер, дараматар ва багъар авай, ва гуьгъуьнин XIX-й виш йисан дараматар эцигунин «бум» хьайила гьа дараматрин ва паркарин чӀехи пай чкӀурнай. Амайбурун арада мадни виле аквадай паркар Вилла Боргезе, Вилла Ада ва Вилла Дориа Памфили я.
 
{{main|Римдин фонтанрин сиягь}}
Рим, вичин пара кьадардин, гьар жуьредин стильра, классикдилай юкьван виш йисарин, бароккодилай неоклассицизм стильра туькӀуьрнавай иер фонтанрив вири дуьньядиз тӀвар акъудна. Кьве агъзур йис кьван и фонтанри римдин майданар чӀагурзава ва шегьер хъвадай цив таъминарзава. Ч. э. 98-й йисара [[Рим империя]]дин чӀавуз, римдин консул, италиядин кардал алахънавайди ва [[кхьизвайди]] [[Секст Юлий Фронтин]]диз ''«аквариумрин куратор»'' лакӀаб ганвай, ам Рим шегьердин цин къаюм тир, ада 39 гьейбат авай фонтандиз ва 591 виридаз талукь тир гьавизриз яд гузвай кӀуьд цин гунгара туькӀуьрнай, идалайни гъейри и гунгарилай яд императордин кӀвалериз, гьамамриз ва девлет авай ксарин виллайриз физвай<ref>Frontin, Les Aqueducs de la ville de Rome, translation and commentary by Pierre Grimal, Société d'édition Les Belles Lettres, Paris, 1944.</ref>. XVII—XVIII-й виш йисарин эхирда римдин папайри чкӀанвай ва виже текъвер гьалдиз атанвай фонтанар гуьнгуьна хутунай ва цӀийи фонтанар эцигиз эгечӀнай. Римдин фонтанар, [[Пауль Рубенс]]ан шикилар хьиз цӀийи [[барокко]] стиль къалурзавай. Абур, эмоцияр ва юзунин гьиссер квай аллергоик фигурайрив ацӀанвай, ва килигзавайбурун рикӀериз чӀехи эсер ийизвай. Фонтанрин скульптураяр асул элемент хьанвай, ва яд и скульптурайриз руьгь ва иер къамат кутун паталай менфятдик квай. Абур, барокко стильдин бахчаяр хьиз, уьлкведин аквадай гьалдин къалурун, вичихъ агъайнавал ва кьуват авай гьукум къалурзавай лишанар хьиз тир<ref>''Italian Gardens, a Cultural History'', Helen Attlee. Francis Lincoln Limited, London 2006.</ref>.
[[Файл:Pasquino_1Vierstroemebrunnen Piazza Navona Rom.JPGjpg|thumb|left|170px|[[СтатуяПьяцца Навона]]да авай [[Агоналис Пасквинообелиск]]]]
[[Файл:Vierstroemebrunnen Piazza Navona RomPasquino_1.jpgJPG|thumb|right|170px|[[Пьяцца Навона]]да авай [[АгоналисСтатуя обелискПасквино]]]]
{{main|Римдин рахазвай статуяяр}}
Рим вичин статуярив ва гьабрукай яз [[Римдин рахазвай статуярив]] машгьур я. Ибур, адет яз, дегь чӀаван статуяяр я, гьа чӀавуз римэгьлийри абурун патав политикадикай ва социал гьаларикай веревирдер тухузвай ва винел чпин фикирар (фад-фад [[сатира]] тир фикирар) кхьенвай чарар алкӀурзавай. Кьве асул рахазвай статуя ава: Пасквино ва Марфорио, амма ибурукай гъейри мад кьуд статуя къалуриз жеда: Иль Бабуино, Мадам Лукреция, Иль Фачино ва Аббат Луиджи. И статуяррин чӀехи пай дегь римдин ва я классик стильриз талукь я, ва абурун чӀехи пайди мифрин гъуцарин ва дегь чӀаван кьисайрик квай ксарин суьретар къалурзава. Мисала паталай, Пасквино статуяди дегь чӀаван римдин зариятдин «Илиада» эпосдин асул къегьал Менелай къалурзава, Аббат Луижди статуяди римдин тийижир дуванбег, Иль Бабуино силен гъуц тир, Марфорио статуяди Океан гъуцран суьрет къалурзава, Мадам Лукреция статуя Исидадин бюст я, ва 1580-й йисуз эцигнавай Иль Фачино кьилди сад тир римдин — тушир ва са затӀни къалурзавачир статуя я.
ЦӀар 229:
 
{{main|Римдин муькъвер}}
[[Файл:Bridge of Angels.jpg|thumb|[[Сант’Анджело муькъвер]] (II вишйис).]]
Римда 49 муьгъ ава. Абурукай виридалай машгьур [[Честио муьгъ]], [[Мильвио муьгъ]], [[Номентано муьгъ]], [[Сант Анджело муьгъ]], [[Витторио Эмануэль II-ан муьгъ]], [[Систо муьгъ]], [[Фабричо муьгъ|Фабричо]] муькъвер я. Гила шегьерда дегь римдин вад муьгъ амукьнава<ref>{{cite web |url=http://www.showcaves.com/english/it/misc/CatacombeRoma.html|title=Catacombe Roma |publisher=Jochen Duckeck. |accessdate=2012-й йисан 21 октябрь}}{{dead link|date=April 2011}}</ref>. Шегьердин муькъверин чӀехи пай классик, барокко, ренесанс, неоклассицизм ва гилан заманадин стильра эцигнавай. Британиядин энциклопедиядиз килигна, Римдин виридалай хъсан дегь муьгъ, ч. э 135-й йисуз эцигна куьтягьнавай Сант-Анджело муьгъ я, гьакӀни ам, 1688-й йисуз [[Лоренцо Берниниди]] туькӀуьрнавай малаикрин цӀуд статуяррив чӀагурнавай<ref>{{cite web |publisher=Encyclopædia Britannica |url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/523159/SantAngelo-Bridge |title=Sant'Angelo Bridge |accessdate=3 February 2010}}</ref>.
 
{{main|Римдин катакомбаяр}}