Португалия: различия между версиями

Содержимое удалено Содержимое добавлено
ЦӀар 63:
Ч.э.вилик 814 йисуз [[финикияр|финикийри]] [[Карфаген]] колония туькӀуьрнай, и колониядик Пирненей зуростровда чка кьунвай Португалиядин кьибле падни акатнай. Гуьгъуьнлай, [[Дору]] ва [[Тежу]] вацӀарин арада яшамиш жезвай са шумуд тайифарикай виридалай чӀехи [[лузитанар|лузитан]] тайифади гьукум чпин гъилик чӀугнай.
 
Ч.э.вилик 219 йисуз Римдинни Карфагендин арада дяве эгечӀнай. 200 йисан къене римдин кьушунри Пиреней зуростровдин чӀехи пай кьунвай<ref name="Britannica" />. Ч.э.в IV—III виш йисара Португалиядин ччилерин чӀехи пайда [[лузитанар]] яшамиш жезвай. Ч.э.в 1 виш йисан эхирда Римди Португалия муьтӀуьгъарнай<ref name="Britannica" />. Ч.э. V—V виш йисарин 2-лагьай зур пайда Португалия [[вестготар|вестготри]] кьунвай, 713—718 йисарани [[арабар|арабри]]. Реконкистадин финифда 1095 йисуз Португалядин графвал туькӀуьрнай, 1139 ийсуз (официал 1143 йисуз) ада короллвал хьана. [[XV]] виш йисалай дяведин рекьелди ччара пачагьлугъар кьаз коллонияяр туькӀуьрунин кӀвалахар эгечӀнавай<ref>{{книга|автор=Sousa, Manuel|заглавие=Reis e Rainhas de Portugal|место=Mem Martins|издательство=SporPress|год=2000|страницы=31-35|isbn=972-97256-9-1}} {{ref-pt}}</ref>. Къуватар лап хкаж хьайи дережадиз португалиядин колониалвилин империя [[XVI виш йис]]ан 1-лагьай зур пайда агакьнава. [[1581 йис]]уз [[Испания]]диз муьтӀуьгъ хьанвай<ref>{{книга|автор=Mattoso, António; Henriques, Antonino|заглавие=História Geral e Pátria|часть=II volume: Idade Moderna e Contemporânea|издательство=Bertrand, Lda.|место=[[Лиссабон]]|год=[[1965]]|страницы=21 a 33}}</ref>.
[[Файл:Guimarães - Castelo de Guimarães - (4).jpg|thumb|left|250px|Каштелу ди [[Гимарайнш]].]]
Реконкистадин финифда 1095 йисуз Португалядин графвал туькӀуьрнай, 1139 ийсуз (официал 1143 йисуз) ада короллвал хьана. [[XV]] виш йисалай дяведин рекьелди ччара пачагьлугъар кьаз коллонияяр туькӀуьрунин кӀвалахар эгечӀнавай<ref>{{книга|автор=Sousa, Manuel|заглавие=Reis e Rainhas de Portugal|место=Mem Martins|издательство=SporPress|год=2000|страницы=31-35|isbn=972-97256-9-1}} {{ref-pt}}</ref>. Къуватар лап хкаж хьайи дережадиз португалиядин колониалвилин империя [[XVI виш йис]]ан 1-лагьай зур пайда агакьнава. [[1581 йис]]уз [[Испания]]диз муьтӀуьгъ хьанвай<ref>{{книга|автор=Mattoso, António; Henriques, Antonino|заглавие=História Geral e Pátria|часть=II volume: Idade Moderna e Contemporânea|издательство=Bertrand, Lda.|место=[[Лиссабон]]|год=[[1965]]|страницы=21 a 33}}</ref>.
 
Дяведин финифда [[1703 йис]]уз Лиссабондин ва Метуэндин икьрарар къабул авур Португалия, [[ЧӀехибритания]]дин экономикадинни политикадин аслувилик акатзва. [[1807 йис]]уз Португалиядиз [[I Наполеон]] кьушунар гьахьзава, [[1808 йис]]узни [[англия]]дин кьушунри португалиядин патриотрин кьумекдалди абур чукурнай. [[XIX виш йис]] Португалиядин кьиспесда революциярин виш йис хьиз лишан кьунва (1820 йисан [[Португалиядин революция]], [[1836 йис]]ан [[Сентябрьдин революция]]), гражданвилин дявеяр ([[Мигелист дявеяр]], [[Мария да Фронтедин дяве]]), ва гьакӀни конституциядин пад хуьзвайбурунни аксиниз къарагънавайбурун арада хьанвай кӀеви женг<ref>{{книга|autor=Mattoso, António; Henriques, Antonino|заглавие=História Geral e Pátria|часть=II volume: Idade Moderna e Contemporânea|издательство=Bertrand, Lda.|место=[[Лиссабон]]|год=1965|страницы=207-209}}</ref>. XIX виш йисан 2-лагьай зур пайдилай гькуматвилинни социалвилин гьерекат гегьенш жезвай<ref>[http://www.cozumel12stepsupportgroups.com/index03.htm Португалиядин тарих] {{ref-ru}}</ref>.
 
=== XX виш йис ===
[[файл:Rei D. Manuel II.jpg|thumb|190px|esquerda|[[Мануэль II де Португал|Мануэль II]] Португалиядин эхиримжи король тир.]]
 
[[1910 йис]]уз Португалияда хьанвай революциядин нетижада, Португалияди республика статус къачуна<ref>{{книга|автор=Sousa, Manuel|заглавие=Reis e Rainhas de Portugal|место=Mem Martins|издательство=SporPress|год=2000|страницы=157-158|isbn=972-97256-9-1}}</ref>. Уьлкве [[Дуьньядин садлагьай дяве]]дани [[Антанта]]дин пад кьуна иштиракнай, дяведиз 100 000 солдат рекье ттунвай, абурукай 7000 кас кьенвай. [[Дуьньядин кьведлагьай дяве]]дин финифда [[Адольф Гьитлер|Гьитлердихъ]] галаз мукьва дуствилин алакъаяр авайди тир. Амма [[ЧӀехибритания]]дихъ галазни санал крар ийизвайвиляй и дяве чӀавуз нейтрал гьукумат яз амукьнай. Дяве береда Португалия пара къадарда [[вольфрам]] маса гудай уьлкве тир, ва гьа идалди зурба пулар къачунай, вучиз лагьайтӀа сад садахъ галаз женг тухузвай немецарини англичанри гьар са бицӀи твар хьайитӀани къачуз гьазур тир, тек душмандиз гьат тавурай лугьуз<ref>{{книга|autor=Mattoso, António; Henriques, Antonino|заглавие=História Geral e Pátria|часть=II volume: Idade Moderna e Contemporânea|издательство=Bertrand, Lda.|место=[[Лиссабон]]|год=1965|страницы=304-305}}</ref>.