Окуджава Булат Шалвадин хва

Булат Шалвадин хва Окуджава (1924 йисан 9 майдиз, Москва – 1997 йисан 12 июндиз, Кламар, Франция) – Советринни Урусатдин шаир, бард, прозаик, сценарист ва композитор. Кьве вишелай гзаф хсуси ва эстрадин манийрин автор, 1960-1980 йисара,хсуси манидин жанрадин гужлу зигьин авай векил тир. Ватандин чӀехи дяведа иштираквал кьуна. Гвардиядин красноармеец.

Окуджава Булат Шалвадин хва
Дидедиз хьайи чӀав 1924 йисан 9 май(1924-05-09)[1][2][3][4][5][6][7][8][9][10]
Дидедиз хьайи чка Москва[1][11][12]
Кьиникьин чӀав 1997 йисан 12 июнь(1997-06-12)[4][5][6][7][8][9][10] (73 йисан)
Кьиникьин чка Париж[13]
Гьукумат ССРГ ва Урусат[14]
Пеше сценарист, Зари[15][7], актёр[16], манияр ядайди, кхьираг[17][18][19][14][7], композитор[20][21], романист, гитарист, автор песен, автор-исполнитель[7], поэт-песенник, филолог ва прозаик
Буба Окуджава, Шалва Степанович
Диде Налбандян Ашхен Степановна
Пишкешар Государственная премия СССР, орден Отечественной войны I степени, Орден Халкьарин дуствал, медаль «За оборону Кавказа», медаль «За победу над Германией в Великой Отечественной войне 1941—1945 гг.», юбилейная медаль «50 лет Победы в Великой Отечественной войне 1941—1945 гг.», медаль Жукова, юбилейная медаль «Двадцать лет Победы в Великой Отечественной войне 1941—1945 гг.», юбилейная медаль «Тридцать лет Победы в Великой Отечественной войне 1941—1945 гг.», юбилейная медаль «Сорок лет Победы в Великой Отечественной войне 1941—1945 гг.», юбилейная медаль «50 лет Вооружённых Сил СССР», юбилейная медаль «60 лет Вооружённых Сил СССР», юбилейная медаль «70 лет Вооружённых Сил СССР» ва Золотой венец
 Викигьамбарда авай шикилар

Уьмуьрдин рехъ дуьзар хъувун

Булат Окуджава 1924 йисан 9-лагьай майдиз большевикрин хзанда дидедиз хьана. Адан дидени буба ТӀифлисдай атанвайди тир Коммунистрин академияда кӀелиз. Буба – Шалва Степанан хва - партиядин алахъавайди; диде Ашхен – эрменрикай тир[22], эрмен шаир Ваан Терьянан мукьва-кьили.

Аял хьана са тӀимил кьван вахт алатайла, адан буба Къавкъаздал гуржийрин дивизиядин комиссар виле ракъурна. Диде Москвада партиядин аппаратда кӀвалахиз амукьна.

ТӀифлисдин №43 юкьван мектебда урус чӀалал тарсар гузвай классда Булата кӀелиз башламишна[23]. Адан буба сифте ТӀифлисдин горкомдин секретарь хьана, ахпа Нижний Тагилда эцигзавай вагонар туькӀуьрдай заводда парторг виле эцигна. Гуьгъуьнай адакай Нижний Тагилдин горкомдин сад лагьай секретарь хьана. Ада вичин хзан а шегьердиз хтана. Булат №32 мектебдик экечӀна.

1937 йисуз адан буба Шалва кьуна дустагъда туна. 1937 йисан 4-лагьай августдиз Шавла Окуджава яна кьена. Троцкийдин пад кьунвай инсанар хьиз, адахъ галаз адан кьве стхани гуьллеламишна.

1938 йисуз Булатан дидени дустагъда туна Карлагдиз ракъурна, анай ам 1948 йисуз ахъана.

1940 йисуз Булат Окуджава ТӀифлисдиз мукьвабрин патав яшамиш жез хъфена. КӀелиз хьана, ахпа заводда токарь виле кӀвалах авуна.

1942 йисан августдиз 18 йис хьайидалай кьулухъ, Булат дяведиз эверна ва 10-лагьай кьилди авай запасдин минаяр гадарзавай дивизиондиз ракъурна. Кьве вацра Къавкъаздин кьулухъ галай фронтда абур гьазуриз хьана. Гьадлай гуьгъуьниз минометчик яз дяве авуна. 1942 йисан 16 декабрдиз Моздокдин патав адал хер авуна.

1944 йисан мартдиз ам армиядай акъудна. Адаз «За оборону Кавказа», «За победу над Германией» ва орден Отечественной войны 1 дережадин (1985) лугьудай медалар багъшна.

1944 йисан 20 лагьай июндиз юкьван мектеб кьуьтягьай аттестат къачуна.

1945 йисуз ТӀифлисдин университетдин филологиядин факультетдик экечӀна.

1950 йисуз диплом къачурдалай кьулухъ[24] Б. Окуджавади Калуга вилаятда муаллим яз кӀвалахна.

Шаир, бард дуьзар хъувун

Сифтегьан мани «Нам в холодных теплушках не спалось» дяведин вахтарикай кхьенвайди тир,амма а манидин гафар квахьна. 1946 йисуз кьведлагьай мани «Неистов и упрям» кхьена. Сифте сеферда адан шиирар акъатна гарнизонда акъудзавай газетда «Боец РККА»[25].

1956 йисуз ада вичин сифтегьан «Лирика» лугьудай кӀватӀал акъудна.

1956 йисуз адан дидедин ва бубадин тӀвар михьи авурдилай кьулухъ, ам партиядик экечӀна. 1959 йисуз Москвадиз хтана вичин манияр гваз инсанрин вилик экечӀиз башламишна.

1956-1967 йисара ада «На Тверском бульваре», «Песенька о Лёньке Королёве», «Песенка о голубом шаре», «Сентиментальный марш» ва гзаф маса виридаз чидай манияр кхьенва.

1961 йисуз сифте сеферда СССР-да Харьковда адан хсуси авторский вечер тухвана.

1962 йисуз Б. Окуджава сифте сеферда кинода вичин мани галаз «Полночный автобус» экъечӀна.

1970 йисуз кино «Белорусский вокзал» Б. Окуджавадин мани «Нам нужна одна победа» галаз акъатна. 80 лай гзаф фильмайра ада кхьенвай манияр ягъзава.

Окуджава урусрин авторски манидин жанрадин лап гужлу зигьин авай векил хьана.

1967 йисуз Парижда ада кхьена 20 мани, 1968 йисуз гьа манийрин бинедал Францияда акъатна адан сифте пластинка «Le Soldat en Papier». Гьа и йисуз Польшадани польски артистри ягъиз акъатна адан манияр авай пластинка.

1970 йисарин юкьвалай башламишна Б.Окуджавадин пластинкаяр СССР-дани экъечӀиз башламишна. 1976 йисуз сифтегьан яргъалди къугъвадай пластинка акъатна. Гуьгъуьнай 1978 йисуз акъатна кьвед лагьай советски диск-гигант.

Б. Окуджавадин манияр лап гьерекатна инсанрин арада акъатзавай, кьетӀендаказ интеллигенциядин арада. Адан манияр «Возьмёмся за руки, друзья», «Пока Земля ещё вертится…» гзаф фестивальрин гимн яз кьабулна.

Вичин хсуси манийрай эхир Б.Окуджавади композитор Исаак Шварцахъ галаз 32 мани кхьена.

1987 йисуз Б.Окуджава Дагъустандиз атана ва са бязи дагъустандин литераторрихъ ва жемятдин

Вичин хсуси манийрай эхир Б.Окуджавади композитор Исаак Шварцах галаз 32 мани кхьена.

1987 йисуз Б.Окуджава Дагъустандиз атана ва са бязи Дагъустандин литераторрихъ ва жемятдин деятельрихъ галаз таниш хьана: Б. Гаджиевахъ, Ю. Агеевахъ, В. Макаровадихъ.

1995 йисан 23 июндиз ЮНЕСКО-дин штаб-квартирада Парижда адан эхиримжи концерт фена.

1997 йисан 12 июндиз Булат Окуджава Париждин патав гвай Кламар шегьердин госпиталда кьена. Ам Москвада авай Ваганьковски сурарал кучукна.

Баянар дуьзар хъувун

  1. 1,0 1,1 Окуджава Булат Шалвович, Окуджава Булат Шалвович // Большая советская энциклопедия, 1969—1978 Проверено 28 сентябрьдиз 2015.
  2. Bulat S. Okudzhava, 73, Dies; Poet of Dissent in 50's Russia // The New York Times — 1997. Проверено 9 мартдиз 2021.
  3. Internet Movie Database Проверено 13 октябрьдиз 2015.
  4. 4,0 4,1 SNAC Проверено 9 октябрьдиз 2017.
  5. 5,0 5,1 Большая каталанская энциклопедия
  6. 6,0 6,1 Babelio
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 Архив изобразительного искусства Проверено 1 апрельдиз 2021.
  8. 8,0 8,1 Munzinger Personen Проверено 9 октябрьдиз 2017.
  9. 9,0 9,1 Русская литература XX века. Том 2, 2005
  10. 10,0 10,1 ПроДетЛит
  11. Москва. Арбат. Памятник Окуджаве // Panoramio — 2009.
  12. The Midnight Trolley Bus - Poem by Bulat Okudzhava // PoemHunter.com
  13. 14,0 14,1 LIBRIS — 2018. Проверено 24 августдиз 2018.
  14. Russia Famous Natives // WorldAtlas
  15. http://persona.rin.ru/eng/view/f/0/19151/porokhovschikov-alexander-shalvovich
  16. http://rateyourmusic.com/release/album/joan_baez/european_tour__live_/
  17. http://visualrian.ru/en/site/lightbox/31834/?startfrom=180
  18. http://www.tandfonline.com/doi/pdf/10.1080/09668139208412037
  19. http://cdon.eu/music/okoudjava,_boulat/le_soldat_en_papier_%5Bimport%5D-16732099
  20. http://www.lemkhin.com/bookm.htm
  21. Писатели России: автобиографии современников. — М.: Журналистское агентство "Гласность", 1998. — С. 346.
  22. Клуб 43 — тбилисская школа, в которой учились Окуджава и Таривердиев
  23. Булат Шалвович Окуджава (9 мая 1924 — 12 июня 1997). Поэт, прозаик, киносценарист. Основоположник направления авторской песни // Deol.ru.
  24. Булат Шалвович Окуджава. Библиография Архивация 22 август 2017 йисан. / Сост. А. Е. Крылов, В. Ш. Юровский // Старое литературное обозрение. — 2001. — № 1.

ЭлячӀунар дуьзар хъувун